Udata do ponedeljka

Drugo poglavlje

Kupile su po par uskih farmerki, kaubojske čizme i šešire u hotelskom butiku. Gven nije želela da se pojavi u teksaskom baru obučena kao vojvodina kći. Za razliku od kupovine kada su birale haljine za venčanje, Elajzi je ova kupovina prijala.

Bar je bio ispunjen tihim žagorom i glasnom muzikom. Nekoliko parova je plesalo na podijumu, tesno pripijeni jedno uz drugo.

Elajza se zaputila prema praznim mestima pored šanka. Dok su koračale između stolova, pokupile su brojne osmehe i nekoliko glava se upadljivo okrenulo za njima.

„Ne mogu da verujem kolika je gužva ovde", rekla je Gven pokušavajući da nadglasa muziku.

„Bolje nego da je prazno. Ovako je zanimljivije", odgovorila joj je Elajza.

Konobar je spustio dve platnene salvete pred njih. „Moje dame", pozdravio ih je dodirnuvši prstima obod šešira.

Elajza je podigla dva prsta. „Dva piva, molim." Gven se pobunila. „Ali..."

„Ne možeš da naručiš vino u teksaskoj krčmi, Gven", preduhitrila ju je Elajza, pretpostavivši šta je značilo ono nabusito ali.

Za divno čudo, Gven joj se nije suprotstavila.

Prekrstila je ruke preko tašne koju je držala na kolenima. Sedela je pravih leđa i posmatrala svet oko sebe krupnim tamnosmeđim krotkim očima. Dobovala je prstima po šanku u ritmu muzike i blago se osmehivala. Šta je, zapravo, Gven videla? Za nju je ovo veče bilo velika avantura i način da prevaziđe neke svoje stare strahove. Naravno, ljudi oko nje su se zabavljali, plesali i pijuckali. Koliko je mogla da prosudi, niko se još nije napio. Pivopijama treba dosta vremena dok se ne naroljaju.

„Izvol'te, moje dame", obratio im se konobar i spustio dve boce piva na šank. Elajza je posegnula prema tašni da uzme novčanik. „Već je plaćeno", rekao joj je konobar i pokazao glavom prema drugom kraju šanka gde su stajala dvojica kauboja u kariranim flanelskim košuljama i stetson šeširima. Elajza je pogledala u onog koji je sedeo bliže njoj. Imao je lepe crte lica, tamnu kosu i uredno podšišane brkove. Podigla je bocu i zahvalila mu, kratko klimnuvši glavom.

„Oni su nam platili piće?", upitala ju je Gven.

„Valjda."

„Zar ne bi trebalo da im priđemo i zahvalimo?"

Elajza se okrenula prema svojoj prijateljici i otpila nekoliko gutljaja piva. „Nema potrebe. Kako cenim, nacrtaće se ovde za pet minuta."

Gven je držala svoju flašu i osmehnula se onoj dvojici kauboja. „Kako to znaš?"

„Zato što i dalje zuriš u njih, što će oni shvatiti kao poziv."

Gven je brzo skrenula pogled i zalepila ga za Elajzu.

„Bože blagi, ti baš ne izlaziš često, je li?"

Gven je pocrvenela do ušiju. „Teška sam amaterka."

„Naravno da jesi kad su te držali pod staklenim zvonom. Ali to nije tvoja krivica."

Gven je otpila gutljaj piva. Za divno čudo, nije napravila grimasu zbog njegovog gorkog ukusa. „Em sam amaterka, em su me držali pod staklenim zvonom."

Bože, samo mi još reci da si nevina. „Nemoj mi reći da nikad nisi imala momka?"

Gven je zinula od čuda. „Imala sam ljubavnike. I nisam nevina, ako si na to pomislila."

„Pa dobro, drago mi je što sam pogrešila, dušice. Mada bih se opkladila da si nevina kao jagnješce."

Elajza i Gven su obe pogledale prema lepuškastom kauboju koji im je prišao. Gvenini obrazi još jače su se zarumeneli.