Udata do ponedeljka

Dvanaesto poglavlje

Telefon je zavibrirao u Karterovom džepu. Bacio je pogled na poruku koju mu je poslao Nil i koja se sastojala od samo jedne reči.

Urađeno!

Mada su mu bile važne informacije koje mu je Džej upravo saopštavao u vezi sa najnovijim rezultatima izbornih anketa, bilo je dovoljno da pomisli na Elajzu, pa da mu sve drugo postane nebitno. Njena kuća je obezbeđena, i nije sama. Jeste da joj Gven nije nikakva garancija zaštite, ali bar joj je pravila društvo kad on nije mogao da bude uz nju.

Pošto ju je sinoć dobacio, nije se odmah odvezao kući, već je još neko vreme tumarao unaokolo kako bi se uverio da niko ne vreba iz senke. Međutim, ugledavši njen smrknut pogled i ruke prekrštene na grudima, shvatio je da Elajza želi da je ostavi na miru, pa je otišao.

„Slušaš li ti mene uopšte?", upitao ga je Džej.

Karter se trgnuo. „Izvini, nešto sam se zamislio."

„Vidim da si na drugoj planeti", ljutito je izgovorio Džej i odgurnuo rokovnik i olovku od sebe. „Šta se s tobom dešava u poslednje vreme?"

Karter je istegnuo vrat prvo ka desnom, zatim ka levom ramenu, istovremeno smišljajući šta da mu odgovori. „Glava mi je puna svega i svačega."

„I to vidim. Baš kao što to vide i tvoji glasači. Hoćeš li mi reći o čemu je reč da rešim problem, pa lepo da nastavimo dalje?"

„Ne možeš da rešiš moje probleme, Džej."

„Malo sutra ne mogu! Zato si me zaposlio. Nema tog problema koji ja ne mogu da rešim. Pričaj, Kartere, o čemu je reč? Porodica? Žena? Bilo šta?"

Džej je najbolji od svih. Radi za njega već nekoliko godina, započeo je karijeru kao Karterov lični pomoćnik i za kratko vreme dogurao je do menadžera kampanje. Zadobio je njegovo poverenje kada je Karterov ujak, senator Maksvel Hamond, pre dve godine nenajavljen banuo u njihovu kancelariju.

Džej je odmah prepoznao senatora, ali kada mu se on predstavio rekavši da je Karterov rođeni ujak, Džej mu je zahvalio na predstavljanju i upitao ga da li ima zakazan termin.

Karter bi voleo da je mogao da vidi izraz ujakovog lica kad mu je Džej postavio to pitanje. Neko bi mogao pomisliti da je Maksvel u najmanju ruku bio general armije jer, gde god bi se pojavio, zahtevao je da bude u centru pažnje i nikome nije dozvoljavao da podriva njegov autoritet.

Džej jeste. Kao što je Džej pretpostavio, Maksvelova poseta iznenadila je Kartera i zatekla ga nespremnog, pa se on stoga svojski potrudio da zagovara senatora dok se njegov gazda ne pribere. Kartera su svi smatrali prilično prilagodljivom osobom, dok je Maks bio samozvani starešina porodice i prvoklasni skot, ako je tako nešto uopšte postojalo.

Karter i Džej su ludački radili, tragajući za svim slučajevima u koje su bili upleteni Maksovi prijatelji i kolege. I naravno, pronašli su da sin nekog diplomate treba naredne nedelje da se pojavi u njegovoj sudnici.

Znajući da će ujak Maks sigurno hteti da interveniše, Karter se te večeri našao s njim na piću u hotelu u kom je odseo. Posle nekoliko kurtoaznih rečenica poput Šta ima novo? Jesu li kod kuće svi dobro?, Maks je odmah prešao na stvar, u nameri da preinači Karterovu odluku. Popravio je revere svog savršeno skrojenog odela i nakašljao se. Uprkos godinama, ponekom kilogramu viška i prosedoj kosi, majčin brat se odlično držao. Bog mu je podario dobar izgled i harizmu, jedine dve stvari koje se u politici ne mogu kupiti.

„Čujem da Preskotov sin izlazi pred tebe sledeće nedelje. Zbog nekog omanjeg prekršaja."

„Stvarno?" Karter je otpio gutljaj pića iščekujući nastavak priče.