Udata do ponedeljka

Peto poglavlje

„Potrebna mi je tvoja pomoć." Elajza je stajala u Blejkovoj i Samantinoj dnevnoj sobi, molećivo se obraćajući Gven.

„Tebi je potrebna moja pomoć?", Gven se ispravila visoko podigavši savršeno oblikovane obrve. Delovala je jednako iznenađena Elajzinim pitanjem koliko je i ona sama bila njegovim postavljanjem.

„Znam da si šokirana. Ali ti imaš iskustva s tim stvarima, a ja nemam pojma." Elajza nije bila od onih koji vole da traže savete, ali sada nije imala izbora.

,,S kojim stvarima?"

Elajza je nervozno počela da gricka nokat. „Karter me je zamolio da mu se sutra pridružim na konferenciji za novinare. Ne znam ni šta da obučem, ni šta da kažem. Neću da ispadnem seljanka. Kao da nisu dovoljne one fotografije na kojima smo oboje ispali kao seoski đilkoši."

„Meni ste baš super na njima."

„Da, možda smo dobri za reklamu za farmerke ili pivo, ali ne i za njegovu kampanju. Znam da Karteru ta konferencija mnogo znači. Trebalo bi tamo da izgledam... ne znam ni sama... dostojanstveno. Umem da odaberem večernju haljinu, umem i da izgledam sasvim obično. Ali stvarno nemam predstavu kako da se obučem za jednu takvu konferenciju."

Gven je stavila ruku na grudi. „Čast mi je što si se meni obratila."

Oh, dobro je. „Znači, možeš da mi pomogneš?"

„Ako me je majka nečemu naučila, onda je to kako da postupam s medijima." Gven je ustala i ispružila ruku prema njoj. „Dođi. Prvo ćemo odabrati savršenu odeću."

Pola sata kasnije, njih dve su ušle u jednu od najluksuznijih prodavnica u gradu. Sudeći po načinu na koji je vlasnica pozdravila Gven, Elajza je shvatila da njena prijateljica nije prvi put prešla taj prag.

Neko je tutnuo čašu vina u Elajzinu ruku dok je Gven objašnjavala Nadin, vlasnici prodavnice, kakva odeća im je potrebna. Dobro je što je Elajza pijuckala vino, jer bi inače grickala nokte.

Dok su se njih dve muvale po prodavnici, Elajza ih je slušala s pola uha. Gven je skinula nekoliko bluza i sukanja sa vešalice. „Mislim da će tamne boje istaći njen ten i lepo će izgledati na fotografijama."

,,U pravu si, ali nećemo crno. Tvoja prijateljica ne ide na sahranu", naglasila je Nadin. Elajza se ovome kiselo nasmejala, budući da je za nju stajanje pred kamerama i masom ljudi bilo skoro isto što i sahrana. Ceo život je bežala od kamera, a sada će morati da bude u centru pažnje.

„Šta misliš da joj dodamo u stajling i šešir?", upitala je Gven. „Znam da to zvuči prilično engleski, ali šeširi deluju tajanstveno i dobri su za prikrivanje nervoze."

Elajza je okrenula glavu prema Gven. „To mi se dopada."

Nadin je spustila odeću koju je držala u ruci preko naslona kauča i otišla u stražnji deo radnje da donese šešire. Vratila se s nekoliko kutija i počela da ih otvara i pažljivo da vadi šešire. „Treba nam nešto tajanstveno, a ne raskošno. Ne treba nam ništa malo niti s perjem."

„Ali ja volim perje", pobunila se Gven.

„Pa, dobro, možda samo s jednim percetom na obodu", složila se Nadin.

Jedan za drugim, šeširi su se smenjivali na Elajzinoj glavi. Inače, dosad je nosila kapu samo da njome sakrije prljavu kosu, a i tada je nosila samo kačkete. Ovi široki obodi delovali su joj čudno. Međutim, kad se pogledala u ogledalo, nije mogla da porekne da je taj otmeni šešir sasvim promenio izgled njenog lica.

„Meni se sviđa drugi po redu", rekla je Gven.

Bio je to šešir širokog oboda koji je mogao da sakrije nečiji identitet ukoliko ta osoba samo malo sagne glavu. ,,I meni se dopada."