Udata do ponedeljka

Šesto poglavlje

Kipelo joj je u stomaku i nije se čak ni ustručavala da gricka nokte.

Elajza je pogledala u svoju skupocenu haljinu, zatim je skinula šešir s glave i bacila ga na komodu. „Kakvo bacanje novca."

Sela je na krevet i uzela svoju tašnu. Izvadila je novčanik i pronašla u njemu pohabanu sliku. Na požuteloj hartiji smešila se nekad srećna porodica: njena majka, na koju je Elajza toliko ličila da su izgledale kao sestre; njen otac, divan, pošten čovek, i ona, kad joj je bilo samo devet godina. Fotografija je uslikana šest meseci pre njihove smrti. Pre njihovog ubistva.

Sećanja na njih bila su duboko skrivena u Elajzinoj duši, čak toliko duboko da joj se dešavalo da potpuno zaboravi na njih. Međutim, pošto je videla sebe na ekranu televizora, shvatila je koliko mnogo liči na majku.

A to bi mogao biti problem.

Kucanje na vratima nateralo ju je da vrati sliku u tašnu.

„Elajza?" Bio je to Karter.

„Uđi."

Pošto je zatvorio vrata za sobom, rekao je: „Jesi li dobro?"

„Jesam. Nisu mene okaljali, nego tebe. Ne mogu da verujem koliko su sve izokrenuli."

On se naslonio bokom na ivicu komode i zabio ruke u džepove. Čak i u ovako stresnoj situaciji, izgledao je prokleto seksi. „Nismo ni mislili da ćemo sve popraviti jednom konferencijom za štampu."

„Nadam se da ti neću više biti potrebna. Moj budžet za garderobu ionako je potrošen za ovu godinu."

„Nadoknadiću ti trošak."

Vilica joj se stegnula. „Daj, molim te. Nisam na to mislila." Uostalom, nije mogla da se seti kada joj je poslednji put neko kupio odeću - ako se izuzme ona glupa žuta haljina. ,,I, šta nameravaš dalje? Sazivaćeš još konferencija za štampu?" Morala je ovo da sazna kako bi mogla elegantno da se izvuče iz uloge koju joj je Karter nametnuo.

„Siguran sam da će se i one dogoditi."

Odmaknuo se od komode i seo pored nje. Ona je pomerila tašnu pored sebe.

„Ti imaš nešto drugo na umu, zar ne?"

Klimnuo je glavom i odjednom se jako unervozio. „Izučavali smo postupke ranijih kandidata koji su se našli u sličnoj situaciji. Ako ne mislim da čekam još četiri godine na novu kandidaturu, moram učiniti nešto drastično da bih time preusmerio pažnju medija."

„Kako ćeš to izvesti?"

„Lako. Njima je potreban porodičan čovek."

Elajza se promeškoljila. ,,A ti ćeš stvoriti porodicu čarobnim štapićem?"

Nasmejao se i pogledao je pravo u oči. „Neću. Oženiću se."

Nestalo je osmeha s njenih usana. Ketlin? Zar njih dvoje nisu raskinuti?

„Nije li to malo previše drastično?"

„Nije. Umesto da me vide kao osobu koja započinje tuču ispred bara, videće me kao oženjenog, ozbiljnog muškarca. Jedino tako mogu popraviti sliku o sebi. Uostalom, guverneri su oduvek bili porodični ljudi. Dakle, ženidba je moje jedino rešenje."

Možda jeste, ali njoj se nije dopalo. Progutala je knedlu. „Verujem da je tako."

„Slažeš se sa mnom?"

„Ti si političar, Kartere, i znaš mnogo bolje od mene kako razmišljaju glasači. Ako Ketlin pristane na to, sigurna sam..."

„Ketlin?" prekinuo ju je i zblanuto je pogledao.