Udata do ponedeljka

Dvadeseto poglavlje

Dok je na zadnjem sedištu limuzine na putu do aerodroma vadila sićušna zrna pirinča iz kose, Elajza je tog dana prvi put duboko udahnula i - odahnula. „Bože, samo neka je prošlo. Ovo je bila prava ludnica."

Karter joj se približio i pomogao joj da očisti kosu od ostataka pirinča.„Nadam se da pod tom ludnicom podrazumevaš nešto dobro."

Obrazi su je već zaboleli od silnog osmehivanja. „Aha. Veoma dobro."

Klimnuo je glavom i bacio onaj pirinač na pod limuzine. „Jesam li ti već rekao da si čarobna?"

„Aha"

„Šta ću kad stvarno jesi." Nasmejao se.

Njihova limuzina se udaljila od mesta na kom su gosti nastavili slavlje i uključila se u saobraćaj.

Elajza je otresla zrna pirinča sa svog ramena. „Kao što rekoh, promašio si profesiju, Kartere. Trebalo je da budeš glumac. Kladim se da nisi iznajmio čak ni taj smoking", rekla je i sklonila nekoliko zrna pirinča s njegovog ramena.

„Da li da to shvatim kao kompliment?"

„Aha." Ruka joj je ostala na njegovom ramenu, potom je skliznula ka njegovom vratu.

„Pitam se hoćeš li cele noći ponavljati to 'aha'." Stavio je ruku na njenu butinu i vragolasto podigao obrve.

„Možda", rekla je Elajza i napravila zagonetan izraz lica.

Karter se nasmejao. „Posle toliko 'ahakanja' ona se sad predomišlja."

Mada je njihov brak bio ugovoren, nije bilo razloga da ne uživaju u njemu. Ako je Elajza išta naučila iz Samantinog i Blejkovog braka, to bi bilo da je potpuno beskorisno poricati da te neki muškarac fizički privlači, pogotovo ako je on tvoj muž.

Pritisnula je usne na njegove, čisto da proveri koliko će se iznenaditi njenim postupkom. Zgrabio ju je u naručje i dodao vatru tom poljupcu, istovremeno prelazeći rukom preko njenih golih ruku. Zatim je pomerio usne do njenog uha. „Jesi li sigurna?", upitao ju je.

Elajza je pogledala prema staklenoj pregradi koja ih je razdvajala od šoferske kabine. „Oboje smo odrasli, dopadamo se jedno drugom, a pritom smo još i venčani."

Karter se zavalio u sedište držeći njeno lice između svojih dlanova. „Ne bih nikad pomislio..."

„Znam da ne bi. Zato je slađe."

Ponovo ju je poljubio, ali sada s još više žara i strasti.

Osetila je vrelinu u donjem delu stomaka koja se lagano spuštala sve niže. Ruka joj je kliznula u unutrašnjost njegovog sakoa i nestala u prorezu njegove košulje. Pod prstima je osetila njegove snažne trbušnjake.

Karter se ponovo izmaknuo. „Moramo početi da razgovaramo ili ću nas oboje obrukati", rekao je.

Obrisala je usne i malčice se udaljila od njega. Karter je bacio pogled kroz zadnje staklo prema automobilu koji ih je pratio.

„Koliko će trajati let?"

„Predugo."

Telohranitelji će takođe biti s njima u avionu, što je značilo da neće biti sami sve do ulaska u hotelsku sobu u Kauajiju. Njihov šofer je prešao preko aerodromskog parkinga i skrenuo ka pisti. Zaustavio se pored Blejkovog i Samantinog privatnog mlažnjaka.

Na Elajzino veliko iznenađenje, tamo je već bilo desetak paparaca koji su škljocali foto-aparatima dok su ulazili u avion.

„Izgleda da se vest o našem venčanju brzo proširila."