Udata do ponedeljka

Sedamnaesto poglavlje

Venčanje je za tri dana, a Karter nije proveo ni trenutak nasamo sa svojom verenicom otkako je pristala da se uda za njega.

„Mislila sam da me vodiš na večeru." Elajza je namršteno provirila kroz vetrobransko staklo automobila.

„Vodim te." Karter je zaustavio vozilo pored uniformisanog momka i izašao iz auta. Pružio je Elajzi ruku i saopštio onom momku da će se vratiti do ponoći.

Pilot ih je čekao kod stepenica privatnog mlažnjaka i poželeo im dobrodošlicu.

Karter je znao da je Elajza u protekle dve godine nekoliko puta putovala privatnim avionom, ali ipak se nadao da će uspeti da je zadivi.

„Hoćeš li mi reći kuda idemo?", upitala ga je dok je vezivala pojas.

Dlanovi su mu se oznojili. „Reći ću ti kad poletimo."

„Plašiš se da ću zbrisati?"

Nasmejao se. „Možda." Tačno tako.

Pilot je dovezao avion do piste i najavio poletanje kontrolnom tornju.

Nekoliko trenutaka kasnije, motori su zabrujali i bez napora podigli letelicu u vazduh. Čim se avion odvojio od tla, Elajza je rekla: „Trebalo bi da znaš da ne stojim dobro s iznenađenjima. Mislim, nemam ništa protiv velikog poklona s mašnom, ali..."

„Vodim te u Tuson da upoznaš moje roditelje."

„Je li?", rekla je i zinula od čuda.

„Rekao sam im da te dovodim na večeru."

„Znaju li da ćemo se venčati?"

„Znaju."

Elajza je nesvesno gurnula prst u usta i počela da gricka nokat, što je njemu bilo simpatično. „Tvoj tata je policajac u penziji, je li tako?"

„Radio je u Njujorškoj policiji punih trideset godina."

„Da li si zbog njega postao istražni sudija?"

Shvativši da gricka nokte, Elajza je brzo izvadila prst iz usta.

„Donekle. Otkako znam za sebe, moj otac je hapsio kriminalce i nervirao se kad bi na vestima čuo da je njegov trud bio uzaludan zato što je neki tužilac traljavo odradio posao. Kad sam bio mali, stalno smo se igrali policajaca i istražitelja."

Elajza se zakikotala.

,,Ja sam istraživao mesto zločina, a moj drugar Rodžer prikupljao je dokaze."

„To mu dođe kao neka nova verzija žandara i lopova."

„Pa da. Moj otac se celog života borio s negativnim posledicama sistema, dok sam ja oduvek želeo da budem neko ko će popraviti taj sistem i tako olakšati posao ljudima poput njega."

Promeškoljila se u kožnom sedištu i izula cipele. „Oduvek me je zanimalo otkud tebi novac za kandidaturu. Mislila sam da samo bogataši imaju para za tako nešto. Ne verujem da se tvoj otac mogao obogatiti od policijske plate."

,,I nije. Oduvek sam želeo da studiram prava, ali nisam imao dovoljno za punu školarinu. Uštedeo sam za polovinu. Zato sam tragao za investicijom koja će mi se brzo isplatiti kako bih mogao da nastavim školovanje. Kad sam upoznao Blejka, on je započeo posao s brodarskom kompanijom i bio mu je potreban novac. Napravio sam polugodišnju pauzu na faksu i dao mu novac od svoje školarine."

„To mora da je bila teška odluka."

„Jeste. Ali, Blejk je... Blejk. Nije hteo da me uvlači u posao, već mi je obećao da će utrostručiti novac koji sam mu dao. Tako je i bilo. Njemu je bilo veoma stalo da dokaže svom ocu da će uspeti, a ja sam čvrsto verovao u njega."