Udata do ponedeljka

Četrnaesto poglavlje

Din je otvorio običnu, belu kovertu koja je ležala na njegovom radnom stolu. U njoj je bila cedulja zaheftana za račun iz robne kuće. Tvoj grozni pas obožava da žvaće kožne cipele. Jeste li mu u policiji davali da glođe štavljenu kožu?

Poruka je bila potpisana samo slovom E.

Din je prekrio usta dlanom prigušivši smeh zbog toga što mu je Elajza poslala račun za dva para uništenih cipela. Ugledavši cifru, shvatio je da je potrošila mnogo više nego što je inače trošila na sebe.

Spustio je cedulju na sto i ulogovao se na svoj računar. Zatim je ukucao ime i prezime čoveka odgovornog za Zodovo prisustvo u Elajzinom životu, i sačekao da mu sistem izbaci mesto njegove trenutne lokacije.

U zatvorskom registru pisalo je da je taj zatvorenik prebačen iz jedne ćelije u drugu u okviru istog zatvora u kom je boravio oko godinu dana. Din je zapisao broj njegove nove ćelije i rešio da sazna s kim sada leži ta ništarija. Otkucao je imejl upravniku kojim ga je zamolio da mu pošalje te podatke i pritisnuo tipku za slanje.

Din je znao da je taj zločinac uživao određene privilegije zbog svog „dobrog vladanja". Redovna dostava novina i gledanje televizije bile su samo neke od njih. Bilo bi mnogo bolje da se to govno potuklo ili načinilo neki prekršaj, zato što tada ne bi mogao da vidi Elajzinu fotografiju u novinama, niti da je gleda na vestima.

Ali Din nije bio te sreće.

Ako ništa drugo, Elajza je u poslednjih nedelju dana „letela" ispod domašaja radara i njeno lice se nije pojavljivalo u novinama. Din je po staroj navici potapšao džep na mestu gde je ranije držao cigarete. Da bi suzbio potrebu za nikotinom, počeo je da gricka donju usnu. Prisetio se Elajzinog komentara kad su se poslednji put videli. Žarko je želeo da ostavi duvan, pa je stoga namerno ostavio cigarete kod kuće. Nije zapalio već skoro trinaest sati i nervi su mu sad već bili napeti kao strune.

Kako bi nadomestio nikotin, sasuo je u sebe celu šolju kofeina. Klin se klinom izbija, pomislio je.

Zašto mi taj prokleti upravnik ne odgovara?

Proverio je vreme kad je poslao imejl. Prošlo je tek dvadeset minuta.

Ponovo je izabrao loš trenutak da ostavi cigarete. Kao i bezbroj puta do sada.

***

Nisu otišli u bioskop, već na teren za mini-golf. Karter joj je to predložio jer je znao da će zaspati istog trenutka kad se u sali isključe svetla, što, svakako, ne bi ostavilo dobar utisak na Elajzu. Ali nije znao da je ona ekspert u igranju mini-golfa. Sve njene loptice završile su direktno u rupama.

Veći deo partije niko od prisutnih nije obraćao pažnju na njih. Na terenu su uglavnom bili roditelji s decom tinejdžerskog uzrasta, čija je pažnja bila usmerena na igru, a ne na prisustvo mogućeg budućeg guvernera njihove države. Bar jednom je bio srećan i nevidljiv za druge.

Dok je Elajza ciljala svoju lopticu, Karter se oslonio na svoj štap.

„Nema šanse da tu rupu pogodiš iz jednog udarca."

„Hoćeš da se opkladiš, Holivude?"

„Čak i na tabli piše da se ova rupa pogađa uglavnom iz tri udarca."

„Ma nemoj. Samo treba pogoditi lopticu pod određenim uglom. Princip je isti kao u kuglanju ili bilijaru."

Karter je zaškiljio i sačekao da ona udari lopticu koja je prošla kroz uzani prolaz i savladala još jednu prepreku da bi se zaustavila nekoliko centimetara od rupe.

„Lepo sam ti rekao."

Elajza je još jednom lagano udarila lopticu i ubacila je u rupu. „Ovo je bilo iz dva udarca, ne iz tri. Sada moraš naredne tri rupe da pogodiš iz jednog pokušaja da bi me prestigao."