Pokušaj da zaboraviš 🔚

Part 3

Dođavola, ovo ne može biti on? Šanse su skoro nikakve, mora da mi se priviđa. To je to, priviđa mi se jer sam ga idealizovala zato što sam izgubila nevinost sa njim. On je iluzija zar ne? Gledam ga kako se samouvereno rukuje sa nekim muškarcima dok hoda u crnim pantalonama, beloj malo otkopčanoj košulji i strukiranom sakou, kosa mu je iste dužina kao i brada. Buljila sam sugurno manje od pola minuta kada je tek tako bez povoda okrenuo glavu u mom pravcu. Direktno u oči, bukvalno je zalepio svoj pogled za moj, njegove zelene oči su me zarobile isto kao one večeri, kunem se na trenutak sam se osetila kao da sam ponovo ispod njega i u glavi su mi se smenjivale slike svega što mi je radio. Kao da zna o čemu razmišljam nasmešio mi se zavodljivo, grešno, bez ikakve suzdržanosti. Čitam mu sa usana da je rekao "izvinite me" i samouvereno sa osmehom poput nekog grabljivca krenuo u mom pravcu.

- Olivere, mislio sam da nećeš stići - presreo ga je Sergej sa suprugom, zastali su da razgovaraju i ja sam se okrenula. Oliver, zove se Oliver.

Šta da radim? Da li da pobegnem? Pogledala sam u svoje ruke koje su bile znojave, telefon mi se ugasio od tolikog stezanja. Moram da pobegnem. Neće valjda lupiti nešto u smislu "Imali smo seks"?

- Valentina - čujem svoje ime izgovoreno njegovim glasom koji me pogodi pravo u stomak, i pre nego što probudim sumnju okrenem se neizbežno.

Stoji ispred mene bogovski lep i seksi. Jao zemljo otvori se, progutaj me.

- Olivere - setim se njegovog imena i pokušam da se osmehnem.

- Dobro veče - kulturno je pozdravio sve za stolom.

- Nadam se da je u redu da pozajmim Valentinu na kratko? - obratio se mom ocu. Mnoštvo pogleda je bilo uprto u našem pravcu, mnoštvo radoznalih pogleda.

- Naravno - otac je upitno pogledao ka meni. Šta sad? Jao Olivere. Pružio mi je ruku.

- Brzo se vraćam - rekla sam ocu i stavila svoju ruku u Oliverovu, malo jače me je stisnuo pre nego što mi je pomogao da ustanem. Kunem se ako ovo nije bio elektricitet ne znam šta je.

Kada sam počela da koračam nesigurno na nogama, isprepletao je prste sa mojim i poveo me ka izlazu. Od zaprepašćenja nisam mogla da reagujem, samo sam poslušno hodala pored njega, trudeći se da izbegavam mnogo radoznalih pogleda.

Kako ću dođavola ovo da objasnim?

Kada smo se izašli iz prostorije gde se održavala proslava, skrenuo je u susednu, koja je ličila na kancelariju. Pustio mi je ruku i zatvorio vrata.

- Duguješ mi neka objašnjenja - rekao je tiho i preteće. Naježila sam se. Htela sam nešto da kažem ali mi reči nikako nisu izlazile iz usta.

- Zašto si pobegla? - pa to je pitanje.

- Šta ti radiš ovde? I kako si znao moje ime? - pitam ono što me najviše muči.

- Došao sam da te vidim.

- Zašto? - pitam u neverici.

- Zato što sam želeo da te vidim i zato što mi duguješ neke odgovore.

- Kakve odgovore? Ne poznajemo se, ponudio si mi seks i ja sam prihvatila, oboje smo znali da će sutra ujutru svako otići svojim putem.

- To je bilo pre nego što sam saznao da si bila devica - pustio je dva koraka prema meni. Treba mi prostor među nama, ne mogu normalno da razmišljam.

- Žao mi je, ali pokušala sam da ti kažem ali ti si rekao da te ne interesuje.

- U tom trenutku me nije interesovalo, samo sam hteo da te odvedem u krevet.