Pokušaj da zaboraviš 🔚

Part 21

Preturala sam po glavi šta mi se sve dešavalo u toku današnjeg dana i večeri, da sam razumna osoba pobegla bih, ali obećala sam da ću ostati, preselila sam se. Od sada imamo zajednički život nisam više samo ja. Dođe mi da lupim sebe u glavu zbog toga što sam zavolela tako komplikovanu osobu ali šta razum ima sa srcem? Kasno je, a ja sutra radim. Prisilila sam sebe da odem u krevet ko zna kada će se Oliver vratiti.

Budi me alarm. Sneno sam protrljala oči prisećajići se da moram da ustanem i da se spremim za posao. Oliver. Proletelo mi je kroz glavu pre nego što sam se okrenula. Nije spavao ovde. Ma gde je taj čovek? Iznervirano sam ga nazvala. Telefon mu je bio isključen. Divno, šta li radi?

Dok sam se spremala za posao rešila sam da mu očitam bukvicu kada se vrati. Definitivno moramo postaviti neka pravila o životu udvoje.

Dan na poslu mi je prosto proleteo. Nakon posla obišla sam kafiće, jer se moji roditelji sutra vraćaju sa puta i želim da zatekne sve u najboljem redu. I dalje sam ludela jer mi se Oliver nije javljao, a i Katarina, brinem se za nju. Rešila sam da je obiđem pre nego što odem kući.

Nervozno lupkam nogom pred vratima Katarininog stana dok čekam da mi otvori. Ne otvara, ponovo sam je nazvala.

- Hej - ovaj put se javila.

- Pa dobro koji ti je đavo zvala sam te pet puta zašto se ne javljaš? - prasnula sam.

- Nisam čula telefon.

- Gde si?

- U bolnici - rekla je tiše.

- Jesi li dobro? Zašto me nisi zvala? - zabrinula sam se.

- U poseti sam, sa Evom.

- Kome?

- Marku - prošaputala je.

- Šta ćeš ti njemu u posetu? I zašto je u bolnici? - nerviram se dok silazim niz stepenice.

- Imao je nesreću.

- Kakvu nesreću? - mrštim se.

- Šta misliš kakvu nesreću? Ne mogu da pričam preko telefona.

- Stižem - prekinula sam vezu. Koliko li ga je Oliver udesio kada je u bolnici. Jao Olivere, ponovo sam ga nazvala, i dalje je bio nedostupan. Ubiću ga.

U bolničkom hodniku zatičem samo moje sestre.

- Hej - mahnem im rukom dok prilazim.

- Šta vas dve radite ovde? - rebrim ih.

- Htela sam da vidim kako izgleda Marko - Eva se nasmešila.

- Rekla sam joj šta se dogodilo - moja sestra je bila ozbiljna.

- Idemo odavde - želim da ih izvedem iz bolnice.

- Ne interesuje te kako izgleda? - pita me Eva.

- Ne, idemo - bukvalno sam ih izvela van.

- Čoveče, Olive ga je prilično udesio. Ne želim nikad da se kačim sa njim - Katarina je rekla ozbiljno.

- Nije trebalo da dolazite, on više ne postoji za nas - pogledala sam značajno moju sestru.

- Valentina, lice mu se ne vidi od oteklina, leva ruka mu je slomljena i desna noga. Sav je u zavojima i gipsu.

- Silovao te je koji ti je đavo? - zaslužio je to sve.

- Znam ali Oliver je preterao.

- Nije preterao dobio je tačno ono što je zaslužio - Eva je stala na moju stranu.