Pokušaj da zaboraviš 🔚

Part 7

Hello my ladies,  kako se osećam ohlađeno rešila sam da vas zagrejem i to duplo, uživajte.

- Kupio si mi odeću? - namršteno buljim u poslovne complete, suknje, pantalone, košulje, blejzere, bluze i štikle. To je mnogo štikli.

- Poklon za prvi radni dan - istakao je ponosno.

- Radim od svoje srednje škole.

- Ovo ti je prvi ozbiljan posao.

- Mislim da smo se dogovorili oko kupovanja garderobe.

- Nismo, samo si ti pričala. Valentina ovo je poklon, ponosan sam na tebe i ovo je jedini način koji sam smislio da ti to pokažem. I, danas si planirala isto to da kupiš.

Kad to tako kaže zvuči, ubedljivo.

- Jesi li sam ovo odabrao?

- Jesam, doduše putem interneta ali sve sam sam izabrao - zvučao je ponosno.

- Kako si znao moju veličinu?

- Dušo, ispipao sam te celu uzduž i popreko - stavio je ruke na moje kukove i poljubio me.

To nije fer, pomislila sam u sebi. Onda je produbio poljubac i podigla sam svoje ruke oko njegovog vrata. Prerlazim rukama njegovom tilu dok ga nežno vučem ka sebi.

- Nemoj više da gasiš telefon, molim te - ozbiljno me gleda.

- Nemoj više da me lažeš i trebalo bi da razgovaramo. Ozbiljno - sklanjam garderobu sa bračnog kreveta i dajem mu znak da sedne.

- Ne dopada mi se pomisao da si okružen striptizetama - to me stvarno kopka.

- U glavi mi se javljaju svakakve ideje, svaka od njih može bolje i više da ti pruži zadovoljstva u krevetu od mene - i to profesionalno.

- Valentina, za tako pametnu devojku brine me tvoj nedostatak samopouzdanja. Stariji sam od tebe osam godine i prošao sam sve te faze seksa. To što u mom klubu igraju striptizete ne treba da te brine, nikad nisam koristio privilegije kao gazda, na njih gledam kao na inventar, kada se istroše zamenim ih - prošao je rukom po glavi.

- Moj život se svodio na jedne te iste stvari, dok nisam sreo tebe. Tvoje nevine i iskrene oči su me opčinile, pronalazim mir u njima. Kao da sam ponovo pronašao sebe. Ti si moja mirna luka, a tvoje telo je kao nagrada za sva sranja u mom životu. Oduševljen sam tvojom reakcijom na mene, tako je iskrena i fascinantna.

Ti si neverovatna, a to što si mi pružila zadovoljstvo da budem prvi muškarac u tvom životu čini me agresivnim, posesivnim, i ponekad mi se čini da ukoliko mi uskratiš sebe izgubiću razum, jer sve što na kraju dana vidim si ti. Pokušao sam sa zaboravim, zaista jesam ali nije mi se dalo.

Ovo je bio najduži monolog koji je izgovorio od kada ga znam. I ovim me je kupio za sva vremena.

- Ja razumem da je to tvoj posao i ne mogu ti reći samo "Hej meni se ne dopada", ali činjenica je da mi se ne dopada, ali kockaću se, jer smatram da si vredan mojih živaca. Što se tiče moje porodice, prihvatiće, na kraju krajeva, znam da im je bitna moj sreća a ja sam srećna sa tobom - jako, jako srećna.

- Kako se tvoja porodica nosi sa tvojim poslom?

- Ja nemam porodicu - rekao je bezosećajno.

- Sam si?

- Majka mi se predozirala kada sam imao osam, a oca su mi ubili kada sam imao četrnaest godina.

- Žao mi je - pogledala sam ga saosećajno.