Pokušaj da zaboraviš 🔚

Part 17

Nepomnično gledam kako Stefan odvaja Olivera od onesvešćenog tipa koga odmah druga dvojica hvataju za ruke i vuku kroz masu ljudi.

Oliver se besno okrene ka meni i u sekundi me zgrabi za ruku i odvlači nekud. Jedva se održavam na nogama, slomiću vrat. Otvara neka vrata i bukvalno me ubaci unutra.

- Jesi li ti normalna? - viče na mene.

- Ja?

- Da koji kurac tražiš s tim tipom?! - još glasnije viče.

- Ti nisu tvoja jebena posla! - proderem se najglasnije što mogu.

- Moja su posla.

- Ne tiče te se šta ja radim. Ako hoću da se kresnem sa tipom na sred podijuma kresnuću se.

- Samo preko mene mrtvog - uneo mi se u facu.

- Odjebi iz mog života. Ne želim da te gledam, ne želim glas da ti čujem, ne želim da delim isti vazduh sa tobom. Ti više ne postojiš za mene - okrenem se i besno krenem prema vratima.

- Kuda misliš da si krenula? - stigne me i naglo okrene ka sebi.

- Pusti me - otrgnem ruku iz njegove.

- Da me viši nisi dodirnuo jel ti jasno? - zapretim mu.

- E vidiš nije mi jasno i dodirnuću te svaki jebeni put kad poželim.

- Ostavi me na miru, gubi se iz mog života.

- Neću te ostaviti, moramo da razgovaramo - dodao je tiše.

- Mi nemamo o čemu da razgovaramo.

- Naravno da imamo ne možeš da nestaneš na mesec dana bez reči.

- Nestaću kad god poželim i na koliko god želim.

- Gde si bila?

- Koliko puta treba da ti kažem da to nisu tvoja posla?

- A koliko puta ja tebi treba da kažem da moramo da razgovaramo. Moraš da shvatiš neke stvari, nije onako kako je izgledalo.

- Ma nemoj? Meni je izgledalo da se ljubiš sa bivšom i da ti radnica izvodi striptiz - otrovno ga pogledam.

- Nije bilo tako.

- Ljubili ste se, ljubili. A druga je stajala skoro gola ispred tebe. Šta tu ima nejasno? - prodrala sam se.

- Mona je mene poljubila a Daria se skinula dok sam listao dokumentaciju - pravdao se.

- Ma da sigurno ću da ti poverujem. Ti umeš samo da me lažeš, ništa drugo. Ja sam prošao sve u životu, volim samo tebe - podrugnula sam se.

- Kako te nije sramota? Stojiš ovde ispred mene i zahtevaš neka prava. Na osnovu čega? Za koga ti mene smatraš?

- Valentina, molim te smiri se.

- Neću da se smirim, napravio si me budalom. Uveo si me u svoj odvratan svet a ja te pratila kao zaljubljeno štene. Završila sam kao devojka nekog makroa koji drži striptiz bar i sve to zašto? Da bi me lagao i varao dok ja spavam?

- Valentina nikad te ne bih namerno povredio.

- Nisi me samo povredio, slomio si me, ubio si me - prokleta suza mi je potekla iz oka. Obrisala sam je.

- Zato me jednostavno ostavi na miru, dovoljno si me sjebao, od ovog ne možeš više - povređeno se okrenem i izađem napolje.

Lijem suze dok vozim ka svom stanu. Mešaju mi se emocije povređenost, ljutnja, bol, bes, sve te promene ubrzavaju moju vožnju. Suze mi mute vid zato ih stalno brišem.