Ova neplanirana dva poglavlja idu specijalno za Brankicu, dogovor je dogovor. Pozdrav draga ....
Za moj prvi radni dan odabrala sam teget haljinu koja je pratila liniju mog tela, dekolte je bio pokriven a kolena mi se nisu videla, naravno obula sam štikle sa visokom petom da nadoknadim manjak moje visine, kosu sam sakupila u niski rep i bila sam spremna.
- Dopada mi se – Marija me pažljivo odmerila.
- Hvala.
- Isuse, navikao sam da te gledam u onim drečavim trenerkama – Uroš se iznenadio.
- Ne davi, Ana izgledaš prelepo – Stefan mi se nasmešio. Vau, kompliment od njega?
- Ja idem sa njom – Uroš se ubacio i krenuo ka vratima.
- Ana – otac me pozvao i pružio mi je kutiju sa satom.
- Ovaj . . .
- To je od Marije i mene, za tvoj prvi radni dan – nasmešio se.
- Ali nema potrebe . . .
- Insistiramo – Marija se nasmešila i uzela sam sat.
- Hvala, prelep je – stavila sam na ruku svoj novi sat, dopada mi se.
- A ovo je od mene – Stefan mi je pružio profesorsku torbu.
- Skoro svi profesori imaju slične, pa . . . – slegnuo je ramenima.
- Hvala, dopada mi se – i prilično sam iznenađena.
- Hajde, ne želiš da zakasniš – uozbiljio se.
- Idem.
Lepo sam prihvaćena u školi, dobila sam raspored predavanja, kancelariju i bila sam srećna. Raspored mi je prošaran ali nije naporan.
Nakon što sam završila obaveze na fakultetu, vratila sam se kući. Stigla sam kad i Marija.
- Kako je bilo na poslu?
- Odlično, kod tebe? Došla si ranije.
- Bila sam kod zubara, planiram da iskoristim ostatak dana za kupovinu. Jesi li zainteresovana?
- Uvek, samo da obučem nešto udobnije.
- I ja moram da se presvučem.
Marija i ja smo provela dobar deo dana po radnjama, usput mi je pokazala grad, pričala mi je o prijateljstvu sa Miodragom i Lenom i gle čuda završili smo pred njihovom kućom.
- Lena će me ubiti ako sazna da sam prošla ovuda a nisam joj se javila.
O čoveče. Samo polako.
Zatekle smo Lenu u vrtu.
- Wau – izletelo mi je, žena ima prelep vrt.
- Dopada ti se?
- Neverovatno je, sami održavate vrt?
- Da i bez persiranja.
- U redu, vrt je prekrasan.
- Hvala dušo, hoćemo da popijemo kafu?
- Samo smo svratile da se javimo – Marija je rekla.
- Ma nemoj, dete je prvi put u mojoj kući. Hajde dušo imam prekrasne kolače.
- U redu – krenula sam za njom.
Unutrašnjost kuće bila je očekivana, biljke na sve strane, više neko kod mog oca i Marije.
आप पढ़ रहे हैं
Osećaj tvog dodira 🔚
रोमांसNakon smrti majke Ana se preselila kod oca i njegove porodice. Porodica joj se veoma dopala kao i prvi posao, ali život je za nju imao još jedno iznenađenje. Nikola je sin prijatelja njenog oca, njegov mlađi brat je najbolji prijatelj njenom mlađem...
