Osećaj tvog dodira 🔚

Njegov rođendan

Ovo poglavlje ide specijalno za Anu koja ima puno brojeva u username-u. Uživaj Ana

Smislila sam poklon za Nikolu dok sam navlačila moju crnu haljinu sa dugim rukavima, nadam se da mi neće biti pretoplo.

- Ana, idemo – Uroš je pokucao na moja vrata.

- Stižem – sakupila sam sitnice i krenula.

Stefan i Uroš su krenuli Stefanovim kolima jer on kasnije ide negde, a tata, ja i Marija očevim. Zaustavili smo se pored parfimerije i Marija je kupila neki parfem za Nikolu, znala je koji mu je omiljeni.

Nikola je bio u pravu njegova majka je pozvala širu porodicu. Ne znam zašto sam nervozna ali jesam, prožima me onaj predosećaj koji se povremeno javlja u meni a koji ne mogu da dokučim, nikad ne znam da li je loš ili dobar.

Lena nam je oduševljeno otvorila vrata i srdačno se pozdravila sa nama, pogotovu sa mnom.

- Malo ti je haljina zatvorena ali imaš super liniju.

- Hvala – valjda.

- Uđite molim vas, Nikola i Uroš su unutra.

Lana nas je uvela u neku ogromnu prostoriju, dugačak sto je bio postavljan po sredini, bilo je tu do dvadesetak ljudi, ne više i mislim da smo mi stigli poslednji.

Ne znam kako se to obavlje ovde u Srbiji ali radila sam isto što i Marija, pozdravila sam se sa svima, oni su razmenili i po koju rečenicu jer izgleda da se svi poznaju i meni su neki ljudi poznati ali nisam ćaskala sa njima.

- Srećan rođendan dušo.

Okrenula sam se i videla Mariju kako grli Nikolu. Sveže obrijan u crnim pantalonama i crnoj košulji izgleda prelepo.

- Hvala Marija.

- Sinko.

- Dragane, smestite se pored mojih roditelja.

- Hoćemo.

- Izgledaš prelepo.

- Hvala, srećan rođendan – ljubim ga u obraz dok on polaže ruku na moj struk.

- Kasnije bežimo odavde – šapuće mi na uvo.

- Budi pristojan.

Moja porodica i ja smo smešteni preko puta Nikoline porodice a on je sedeo tačno preko puta mene i stalno se nešto smeškao. Ubrzo je krenuo razgovor, svi ovi ljudi se međusobno poznaju i to je bilo lepo.

- Ana kako ti se dopada kod nas? – Lena mi se direktno obratila.

- Dopada mi se, privikla sam se na život ovde.

- Imamo najbolji izbor muškaraca.

- Imaću to na umu – na kratko sam pogledala Nikolu. Smeška se mangup.

- I nemoj da se stidiš, zamezi nešto moramo da ti nabacimo koji kilogram.

- Hoću.

- Što bi mi rekli "Bolje da ljulja nego da žulja" – na ovo se većina nasmejala a ja sam upitno pogledala u Nikolu.

- Objasniću ti kasnije – pročitala sam sa njegovih usana.

Kad sam videla tortu morala sam da se nasmejem, Nikola je samo spustio glavu, mogu samo da zamislim koliko mu je neugodno.

- Otpevala bih rođendansku pesmu ali Nikola mi je zapretio da će me se javno odreći. Zato sine samo zaželi nešto.

- Želim da moja majka prestane da mi slavi rođendan kao da sam maloletan.