Osećaj tvog dodira 🔚

Pomoć

Loš dan. Dobila sam konačan raspored predavanja i upoznala svoje nove kolege, srdačne kolege. Grupa ljudi sa kojom sam radila je bila starija a ova grupa profesora je mlađa, tri mlađe kolegenice su bile toliko srdačne da su me izljubile i izgrlile za sve pare, a dve starije su htele da me usvoje, naravno toliki dodiri mi nisu prijali i bilo mi je potrebno tuširanje. Moja prva pomisao je bila da odem kući imam pauzu četrdeset minuta ali jednostavno nisam imala dovoljno vremena da odem kući, istuširam se i vratim natrag jer se ja tuširam najmanje dvadeset minuta. Onda mi je sinulo da mi je Nikola jednom prilikom rekao da živi blizu fakulteta na kome radim i rešila sam da ga nazovem.

- Ana.

- Ćao Nikola šta radiš?

- Na poslu sam ti?

- I ja sam na poslu. Izvini što ti dosađujem ali treba mi pomoč.

- Ne dosađuješ mi kaži.

- Treba mi brzinsko tuširanje a setila sam se da si mi rekao kako stanuješ . . . .

- Blizu fakulteta tako je. Preko puta fakulteta su stambene zgrade, videćeš dve žute, moja je druga, stan broj pet, nazvaću domara da te pusti.

- Odlično, hvala ti.

- Nema na čemu.

Pratila sam uputstva i za bukvalno pet minuta bila sam u njegovom stanu. Razgledala bih ja ali koža me svrbi zato sam brzinski pronašla kupatilo i krenula na tuširanje.

Voda mi opušta mišiće i prljavština se skida sa mene, nije prava prljavština ali . . . za mene jeste.

- Nikola – iznenadim se kad ga ugledam, trebalo je da se obučem a ne da ogrnem samo peškir.

- Želeo sam da proverim kako si.

- Dobro sam, hvala ti na tuš kabini, ponovo – ovo je nezgodno. Pomisliće čovek da ga koristim za tuširanje.

- Nema na čemu, šta se dogodilo? Neko te je dodirnuo?

- Ne, zapravo da, upoznala sam neke kolegenice i sve su bile divne . . . ali brate mnogo vole da se grle.

Nasmejao se na ovo.

- Znam, luda sam.

- Ne mislim da si luda, samo mislim da je taj tvoj poremećaj jako simpatičan.

- Nije, veruje mi. Ovaj, moram da se obučem imam predavanja.

- Slobodno.

Na brzinu se vratim u stanje pre tuširanja i pustim kosu, proći će. Zatim izađem iz kupatila i ugledam Nikolu kako pretura po nekim papirima.

- Čujem da ti je prekosutra rođendan.

- Od koga si čula?

- Od tvog i mog brata.

- Aha, žele žurku zar ne?

- Da, baš su se uživeli.

- Slobodno im kaži ništa od toga, mator sam za žurke.

- Rekla sam im.

- Stvarno misliš da sam mator?

- Pa za žurke, da . . . Mislim nisi mator – zbunila sam se.

- Samo sam se šalio.

- Ou, moram da idem.

- Ispratiću te. Izvoli.

- Šta je to? – pitam dok prihvatam ključeve.

- Ključevi od mog stana, da možeš da se tuširaš.