Osećaj tvog dodira 🔚

Epilog

- Nikola – vrisnula sam glasno.

- Ana – uleteo je u kupatilo za deset sekundi.

- Jesi li dobro?

- Imali smo dogovor.

- Kakav dogovor?

- Neću da budem debela mlada.

- O čemu govoriš?

- Napravio si mi dete – pružila sam mu štapić.

- Jesam? – ozario se kao naša jelka.

- Jesi i prestani da se smeješ.

- Dođi – podiže me od poda i vrti oko sebe.

- Aaa, prestani molim te.

- Ozbiljno ćemo dobiti bebu?

- Po ovome da.

- Moramo da ubrzamo venčanje.

- Moramo da posetimo ginekologa, možda ovaj štapić laže.

- Ne laže – rekao je samouvereno.

- A odakle ti to znaš?

- Ženo, radim, mučim se kao vo. Sto posto sam napravio bebu.

- Sam?

- I ti si bila tu.

- Koji si ti ludak, idemo kod doktora.

- Idemo.

Ludak mi je zaista napravio bebu koja je ubrzala naše večanje. Malo sam uplašena jer postoji šansa da će moje dete naslediti i moj poremećaj ali savremena medicina, tek postotak šanse i ljubav mog verenika uveravaju me da će sve biti u redu. Nikola me je naučio da verujem u ljubav i dokazao mi je da mogu verovati njemu, ne verujem da će naš brak biti idealan jer to ne postoji, ali sve dok smo nas dvoje spremni da se borimo za njega, čvrsto verujem da će on opstati. Dakle, vera i nada u sigurno sutra.

Kraj