Subotnje jutro je prohladno ali ja trčim punom brzinom dok me radi pesma od Demi Lovato, Sorry not sorry, toliko sam obuzeta mislima da nisam primetila psa koji trči sa mnom dok me nije zakačio repom.
- Hej lepoto – zadihano stajem i on se mota oko moje noge. Tako je mek, žuti retriver.
- Jesi li se izgubio? – pomazila sam ga a on mi je liznuo ruku. Ooo.
Gasim muziku i skidam slušalice.
- Šta radiš ovde sam? Prilično je rano.
- Hvala Bogu da sam vas stigao – muškarac tridesetih godina se zaustavio pored nas. Nešto mi je poznat.
- Vaš je?
- Da. Hej ti si ona strankinja. Već smo se jednom sreli ovde.
Polako počinjem da se prisećam, jednom me je zakačio ramenom.
- Da . . . Mislim, da – ispravila sam se jer sam pričala na engleskom.
- I ona zna srpski.
- Da, kad sam sama ponekad se prebacim. Izvini.
- Izvini ti, Igor – pružio mi je ruku.
- Ana.
- A ovo je Srećko, moja druga polovina - našalio se.
- Srećko kao izvedenica od sreće?
- Da.
- Lepo ime i lep pas.
- Izgleda da mu se dopadaš, jurim za vama sigurno pet minuta.
- Imala sam slušalice u ušima.
- Primetio sam – nasmešio se i Srećko se pokrenuo i mi za njim.
- Pa Ana odakle ti u Srbiji? Usput srpski jezik ti je odličan.
- Hvala, otac mi živi ovde, preselila sam se iz Engleske nakon smrti moje majke.
- Moje saučešće.
- Hvala.
- Često trčiš ovom stazom?
- Da, ovo je jedina koju znam.
- Još uvek nisi upoznala grad.
- Zapravo nisam, posao-kuća je moja jedina sigurna destinacija.
- Prijavljujem se za tvog vodiča.
Da li mi se on to nabacuje? Tek sad primećujem da je zapravo prilično ugodan za oko. Visok, plav sa prelepim zubima i kada smo se upoznali nisam imala poriv da operem dlan, ali sa dlanom obično nemam problem.
- Hvala na ponudi ali viđam se sa nekim, bilo bi neprijatno da mi drugi muškarac pokazuje grad.
- Ne nabacuujem ti se, to je bila prijateljska ponuda.
-U svakom slučaju hvala na ponudi.
- Pretpostavljam da živiš u blizini?
- Da.
- Ja živim ovde – pokazao mi je prstom zgradu.
- Komšije – zaključila sam.
- Pa komšinice, da li si za kafu?
- Poznajem te dva minuta, mogao bi da budeš manijak – ne mislim da jeste ali ko zna?
- Pametan zaključak.
- Vidimo se – pomazila sam psa.
- Vidimo se Ana.
Vratila sam slušalice i nastavila da trčim.
YOU ARE READING
Osećaj tvog dodira 🔚
RomanceNakon smrti majke Ana se preselila kod oca i njegove porodice. Porodica joj se veoma dopala kao i prvi posao, ali život je za nju imao još jedno iznenađenje. Nikola je sin prijatelja njenog oca, njegov mlađi brat je najbolji prijatelj njenom mlađem...
