Osećaj tvog dodira 🔚

Da te vratim

Cela nedelja mi prolazi u razmišljanju i kupovini. Dom mog oca sam ukitila toliko da je i mene ponekad bilo sramota ali dozvolili su mi, ipak je Nova godina. Imam najbolju braću na svetu jer su mi napravili ogromnog Sneška Belića, jeste da su stalno kukali ali potrudili su se.

- Izvini Ana – Saša je protrčao pored mene i zakačio je moju torbu koja je pala u sneg.

- Ništa.

- Daj da ti pomognem – počeo je da sakuplja sitnice koje su se razletele na sve strane.

- Hvala.

Ubrzo smo sve pokupili.

- Hej, zaboravili smo ovaj ključ – pružio mi je ključ od stana njegovog brata.

- Hvala – uzela sam ključ i zavrtela ga među prstima.

- Saša, gde je Nikola?

- U Novom Sadu, trebalo bi da se vrati večeras.

- Hvala i kuda žuriš?

- Uroš i ja imamo neke obaveze – tajanstven je.

- Aha – njihove obaveze obično znače nevolje.

Pogledala sam u ključ i slegnula ramenima.

- Zašto da ne? Nova godina je. Saša kaži Mariji da ću se zadržati napolje.

- Hoću ćao.

- Ćao.

- Šoping, to.

Da ne bih uzalud trošila novac prvo sam otišla do Nikolinog stana i kao što sam i pretpostavljala nema jelke. Stvorim viziju u glavi i nasmešim se.

Dva sata mi je bilo potrebno da nabavim material za moju viziju i još dva da je realizujem.

Izvalila sam se u fotelji diveći se svom umeću, da nisam profesor bila bih odličan dekorater. Zaključam stan i vratim se kući.

- Hej gde si bila do sad? – pita me Stefan.

- Uživela sam se u ulogu dekoratera – slegnula sam ramenima.

- Nećeš mi reći?

- Ne.

- Onda spremi nešto za večeru, mama i tata će se zadržati napolju.

- Ala smo narebodavni.

- Naredbodavni, promašila si slovo b.

- Hvala profesore - slovo b.

- Nema na čemu.

- Idem u kuhinju.

" Da li ti to zloupotrebljavaš moj ključ"?

Čitam poruku od Nikole i smejem se kao blesava. On nije savršen muškarac ali budimo realni, savršenstvo ne postoji. Ja sam daleko od savršene devojke i svasna sam toga. Ono što sam zaključila u poslednjih par dana jeste da su naše nesavršenosti savršene. Ne mogu očekivati lek bez nuspojave, bar sam toga svesna. Živeći sa ocem i Marijom zaključila sam veza izuskuje mnogo kompromisa, puno poverenja i stalnu borbu. Po Mariji brak je nešto za šta se stalno boriš, ali ne sam, već sa partnerom, što čini borbu lakšom.

Ne mogu reći da sam se puno borila za Nikolu, više sam očekivala vezu bez problema ali nisam sigurna da takva veza postoji. Zato sam napravila listu razloga "za" i "protiv", previše "za" je pobedilo i pronašla sam se na raskrsnici. Da li da pokušamo ponovo? Ili sa ostavimo stvari onakvim kakve jesu? To pitanje nije samo za mene već i za Nikolu.