Osećaj tvog dodira 🔚

Reci mi

Da ne čekate sutra i da se mala Ana ne dosađuje u bolnici. Ozdravi brzo draga.

- Stvarno? – Stefan je podigao obrve.

- Šta?

- Bela si od glave do pete, bukvalno.

Obula sam nove bele čizme koje koje mi pokrivaju kolena, belu medenu haljinu sa dugim rukavima koja se se završava malo iznad čizme, nabacila sam dug beli kaput, takođe kupljen danas, preslatku belu čupavu kapu koja malo podseća na šubaru i bele rukavice, sebi se dopadam.

- Ja mislim da izgledam odlično, u skladu sa zimom.

- Da nisi preterala?

- Hoćeš da kažem da ne izgledam dobro?

- Ne, prelepa si ali . . .

- Ali šta?

- Izgledaš kao neka bela osvetnica.

- Stefane ne zafrkavaj je, dušo prelepo izgledaš.

- Naravno da izgledam prelepo, očigledno sam nasledila svu lepotu u familiji - izašla sam prva napolje i Stefan me uhvatio oko struka.

- Hoćeš da kažem da sam ja ružan? – zavrteo me je u krug.

- Prestani, pašćemo.

Oslanjam se na svoje noge, vrti mi se u glavi.

- Sad hodaj – pustio me je i pala sam u sneg zadnjicom.

- Stefane! – tata je viknuo i pružio mi ruku. Sklopila sam ruke kao da ću zaplakati i Stefan je odmah dotrčao.

- Izvini Ana.

Iskoristim priiku i gurnem ga u sneg.

- Ja sam u belom, ne vidi se ako me isprlja sneg, što se ne može reći za tvoje crno odelo – namignula sam mu i sama ušla u tatin džip.

- Mala prevarantkinja.

Svađali smo se kao deca oko muzike u kolima ali tata je pustio neke čudne pesme i pogledala sam u Stefana.

- Trebalo je da pustim tebe da odabereš muziku – zalokutao je očima.

- Šta je ovo? – pitam.

- Šaban Šaulić, kralj narodne muzike.

- Pa ima bolje ime nego Jala brat.

- Ha, povuci reč.

- Neću, sam si rekao da je čovek kralj narodne muziku, njegovo veličanstvo pobeđuje.

- Tako je dušo – tata me je podržao i Stefan je prestao da me zavitlava.

- Dobro veče, srećna slava – tata je poljubio Lenu i to tri puta u obraz. Wtf. Posmatrala sam ih dok se ljube i namrštila se, niko mi nije rekao ništa o ljubljenju. Nakon što su završili sa mojom porodicom prešli su na mene, oponašam sve što rade moj otac i Marija, nakon što smo ušli unutra, krenulo je pozdravljanje, i to sa svim gostima, pa ovde ima sigurno četrdesetak ljudi! Počinje da me hvata panika.

- Odlične čizme – neka devojka mi se smeši.

- Hvala.

- Mogu li da uznem tvoj kaput? – čujem poznat glas iza sebe i okrećem se.

Nikola. Seksi, opušten i prelep Nikola.

- Da hvala – skidam kaput i dajem mu.

- Slatka kapa.