Osećaj tvog dodira 🔚

Nepoznato

Okrećem se u pravcu zvona mog telefona.

- Izvini – promucam i krenem da tražim telefon.

To je moj mlađi brat.

- Uroše.

- Hej seko gde si?

- Iskrslo je nešto, gde si ti?

- Kući sam i gladan sam.

- Naruči picu ili nešto drugo ja uskoro dolazim.

- Važi.

- Uroš?

- Da. Trebalo bi da krenem – odeća mi je mokra.

- Šta?

- Odeća mi je mokra, mogu li da pozajmim nešto tvoje.

Smeši se dok ustaje.

- Doneću ti.

- Hvala – otčala sam u kupatilo i sakupila pobacan veš koji sam ubacila u veš mašinu, skoro je puna. Marija ima istu mašinu za pranje tako da sam znala kako da je uključim.

- Odvojio sam ti garderobu u spavaćoj sobi, biće ti veliko ali moraće da posluži.

- Onda idem da se obučem i uključila sam veš mašinu.

- Hvala.

- Nema na čemu.

Bokcerice su mogle i da prođu nekako, trenerice su bile ogromne kao i majica, ali šta je tu je. Spremila sam se i pročešljala kosu prstima, nije idealno ali bolje od ovog ne može.

- Slatko – Nikola se smeši.

- Hvala, vratiću ti odeću. Da li bi mogao da me odbaciš kući?

- Naravno da bih mogao, devojka si mi – prilazi mi sa osmehom. Ovo je čudno ali prijatno čudno.

Ovaj put se nisam iznenadila kada me je poljubio, zapravo očekivala sam poljubac.

- Ne smeta? – podiže ruke uvis.

- Ne – ponašam se blesavo.

- Umalo da zaboravim, šta je sa mojim autom?

- Kad policija završi sa njim sredio sam da ga popravi moj prijatelj.

- Koliko će to trajati?

- Ne znam, nedelju dana možda. I sutra idemo u policiju da podneseš prijavu protiv onog kretena.

- Ne želim, samo želim svoj auto natrag.

- Jesi li sigurna?

- Da – ne želim više nikad da ga vidim.

- Onda ćemo pustiti da se država pobrine za njega.

- Može.

Nikola me dovezao kući i izneo moje kese, Uroš je delovao kao da ima nekoliko pitanja ali se suzdržavao svo vreme.

- Da čujem šta te muči? – pitala sam ga dok sam vadila stvari iz kese.

- Ta garderoba na tebi pripada Nikoli – zaključio je.

- Da.

- Smem li da pitam odkud ona na tebi?

- Smeš – opustila sam se i prepričala mu za udes koji se dogodio, rekla sam mu i da sam se istuširala kod Nikole ali ništa više.

Moj mali brat je bio zabrinut za mene a osećaj je bio odličan.

Nakon što sam spremila ručak, presvukla sam se i malo sam učila. Negde nakon sedam sati uveče setila sam se da mogu otići na jogu. Krenula sam da tražim svoje stvari i telefon mi je zazvonio.