Osećaj tvog dodira 🔚

Bivše devojke, sadašnji živci

Moram priznati da se moj dečko zaista potrudio da me impresionira gradom, proveli smo četiri sata u razgledanju, ljubakanju, šetnji i razgovoru i uživala sam u svakom trenutku. Nikola je želeo očigledno nešto više od ljubakanja ali obećala sam Uni da ću joj pomoći oko engleskog i nevoljno me je odveo kod nje, moram mu se iskupiti.

- Ćao Una.

- Hej Ana, hvala ti što si došla. Ovo me moja majka Bojana i moja mlađa sestra Tamara.

- Drago mi je – rukovala sam se sa prijatnom ženom i tinejdžerkom koja je kopija svoje sestre.

- Ana želiš li nešto da popiješ?

- Ne hvala, razgledala sam grad sa dečkom i probala sam svašta, puna sam.

- Ok, mama bićemo u mojoj sobi.

Unina soba je bila prepuna fotografija.

- Vau.

- Da, volim da slikam.

- Ko su svi ovi ljudi? – tu je i moj brat na nekoliko slika.

- Porodica, prijatelji . . .

- Lepo.

- Da, uspomene iz osnovne, škole, srednje . . .

- Slika izumire, menja je digitalna.

- Nažalost, hoćemo li da radimo?

- Hoćemo.

Nakon dvosatnog vežbanja Una je zaključila da je bilo dovoljno i tek tad sam se setila da moram na jogu, zato me Una odvezla kući gde sam se presvukla na brzinu i krenula na jogu.

- Ti! – Vanja je viknula i uplašila me. Meni se obraća?

- Nemoj kasnije da si mi pobegla, moramo da razgovaramo.

- OK – wtf?

Moram da priznam da me Vanja malo činila nervoznom, čas po čas, pa me pogleda, onda odradi neki pokret pa ponovo tako. Na trncima sam dočekala kraj, nije me čak ni zaokupirala ona Zorana, bivša devojka mog dečka.

Ovaj put sam se istuširala i presvukla a Vanja me je čekala spremna.

- Idemo na kafu.

- Važi – ne pijem kafu uveče ali to nisam smela da joj kažem.

Odvela me je u kafić koji je udaljen dva minuta od mesta gde vežbamo jogu.

- Pa dobro devojko kaži mi da li si ti normalna?

- Mislim da jesam.

- Moja tetka misli da nisi.

- Tetka?

- Lena, majka od Nikole i slažem se sa njom.

- Zašto mislite da nisam normalna? – je li ovo uvreda ili nešto drugo?

- Dozvolila si dečku da ustupi stan bivšoj devojci?

- A to.

- Da, to. Ne želiš tu devojku u njegovoj blizini – namrštila se.

- Ne želim ali situacija je malo komplikovana, bila joj je potreban pomoć.

- Molim te, Petar je bije? Kladim se u život da nije tako.

- Poznaješ ih?

- Naravno da ih poznajem, Petar mi je prijatelj, tako je upoznao mog brata, jedno veče smo izašli i došla je očajna Jovana koja se odmah dopala Petru.