Nastavak priče "Obećanje".
Kada je još bio dječak zakleo se da će pomagati ženama. Kada je njegova majka oboljela od raka s njom je prolazio sve muke i patnje te bolesti, da bi kada je dovoljno odrastao ispunio svoje obećanje. Danas je on doktor g...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
– Samo mi treba ta potvrda Maksonjo! Samo da mu je nabijem u facu, crk'o dabogda, skot. Samo da mu kažem da sam zahvalan Bogu što osim mene i Kikija nema više nikoga. Što je Bog poštedio svijet njegovih gena.
– Damjane, nemoj! – ostavi čašu na šank
– Nemoj što?
– Znam što sada misliš, i znam da u sebi proklinješ te iste gene, jer ih i ti nosiš. Nemoj! Ti nisi i nikada, ali nikada nećeš biti kao on. Ni sličan. Ni da te snađe sva muka ovog svijeta, ni da se bilo što dogodi. Zato nemoj. Ne krivi sebe što ti je on otac. Ti tu nisi kriv. Možda bi trebao, kažem „možda" kada sve to bude gotovo, kada opet budeš bio sretan s Lanom, da mu pored nabijanja potvrde na nos, poželiš miran odjeb iz vaših života.
–Ili da mu poželim brzu smrt?
– Ne. To bolje ne. Jer, znaš i sam da mu to ne želiš. Čitam ti u očima da želiš da se pati. Da iskija sve što je činio. Da oplače sve vaše suze i doživi sve vaše boli.
– Istina.
– Samo Dami, on umire. Za njega je kraj. Ti nastavljaš živjeti i dalje. Život je pred tobom. Još mnogo, mnogo godina. Ja te poznajem. Znam da je tvoja duša skroz pederski pink boje i da ćeš nekada, u jednom od perioda života, vjerojatno kada budeš imao svoje dijete, možda požaliti što ga nisi u miru poslao na onaj svijet.
– Što želiš reći Maksime jebo li te pas? Da trebam da mu oprostim za sve što sam propatio zbog njega? Da treba da zaboravim slomljeno srce moje majke? Njen upropašteni život? Moje prebrzo odrastanje? Nema šanse Makso. Nikada! Jok, ja!
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
– Ne, ne kažem to, ali ti ne znaš ni koliko će još dugo živjeti. Može umrijeti svaki dan. Samo ga otpusti u miru Damjane.
– Ne znam kako da to izvedem. – vrata se otvore i mala zvjerka uskakuće unutra. Kako cupka sve joj repić odskakuje, pa razvuče osmijeh, prikrpi se uz Maksu i cmokne ga.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
