Testament

"Gimme All Your Lovin"

I got to have a shot of what you got is oh so sweet.
You got to make it hot, like a boomerang I need a repeat,

Gimme all your lovin', all your hugs and kisses too,
Gimme all your lovin', don't let up until we're through,

You got to whip it up and hit me like a ton of lead,
If I blow my top will you let it go to your head?

Gimme all your lovin', all your hugs and kisses too,
Gimme all your lovin', don't let up until we're through.

You got to move it up and use it like a screwball would.
You got to pack it up, work it like a new boy should.

Gimme all your lovin', all your hugs and kisses too.
Gimme all your lovin', don't let up until we're through.

Poželeo je da može da vrati vreme. Tako je želeo, ne samo na dan kada je otišao lupivši guzicom o vrata, već mnogo, mnogo ranije.
Da Momčilu od jedva osamnaest godina može reći - Pakuj je o vodi, daleko! Možete vi to!
Poželeo je...
I ovog jutra, budivši se pored zamamnog tela koje mu je u svakom trenu pasovalo, želeo je da nokad, ali nikad nije otišao...

Da je ostao... Samo da je ostao, Ana bi mu rekla svoje sumnje. Pronašao bi Helenu mnogo ranije, Helena ne bi ni znala kolika se drama vodila oko njih. Ne bi znala da je ukradena iz porodilišta i data na ruke nekome ko je trebao da je čuva kao otac. Data ženi koju je godinama majkom zvala.

Da, pronašli bi Ana i on Helenu na vreme.
Sada bi je Nina učila kako da šije, mesi kolače, kako da bude dobar djak, kako da bude ponos i dika svojih roditelja. Sada bi je Nina grlila i doručak joj spremala, sada bi bilo drugačije...

A, Ana? O, jadna Ana ne bi morala da gazi svoj ponos i guta gorke knedle odlazeći rodjenoj sestri na noge, sestri koja ju je pogazila, da savija svoju ponosnu kičmu samo kako bi pomazila, zagrlila svoju unuku...

Prste je uronio u njenu kosu i usne spustio na njeno čelo...

-Nina...Ljubavi? Hajde, budi se polako idem da skuvam kafu...- šaputao je izmedju poljubaca koje je nizao po njenom licu...

Samo da je ostao...

-Ana, šta si još uradila?
-Ništa posebno.
-Kako?
-Lepo! Sretene, ništa posebno!

Prvi mesec, lekove protiv zgrušavanja krvi, stavljala joj je u kutjicu sa dozerom za pola povećanom i umesto jednog od lekova za pritisak... Sledeći mesec, polako je povećavala doze, pa zamenila sa još jednim lekom... Koliko god Ana želela da je gleda u oči dok je životna snaga napušta, nije smela da dozvoli da je povežu sa Slavičinim budućim tužnim krajem.
Slavica se u početku žalila na bol u želudcu i kiselinu, ali je to povezivala sa crvenim vinom koje je rado pila. Glavobolje, sve učestalije, što od vina, što od manjka lekova za pritisak, lečila je lekovima protiv bolova. Tada je Ana počela da joj smanjuje "kombinacije" koje je pravila i svela sve lekove na minimum.
Ali, šteta je već bila načinjena...
Prvo, silne količine alkohola, odavno su joj nagrizle želudac, samim tim, i čir koji se lagano formirao. Antikoagulansi u kombinaciji sa analgeticima, doveli su do njegovog prskanja, verovatno i nekoliko sati pre njene smrti...
Beživotno telo je danima bilo neotkriveno, jer to je Slavica. Nikome draga, nikome prijatelj, nikome ništa.
Umrla je u najgorim mukama i još goroj boli...