THE DEVIL HIMSELF // Book One

Chapter One; Me

Lea Jakšić

Belgrade, Serbia.

20:34 PM.

"Pa gde ste vi do sad?"-Otvara Maki vrata, a mi se dobro nasmijemo.

"Neki rade Maki."-Kaže David, a Maki nas napokon pusti unutra. Ja kao i obično, krenem u boravak.

"Gde si, mačko."-Pozdravi me Jana, pa sjedne pored Filipa na kauč. Filip je priča za sebe. Drugačiji je od svih nas u društvu, a svi smo od malih nogu skupa. Iako sam ja rođena u Zagrebu. Preselili smo se ovdje kada sam ja imala 5 godina.

"Jeste dugo tu?"-Pitam Janu, s Filipom baš i ne pričam. Ni ne želim, on ili je pijan, pa radi gluposti ili šuti i samo promatra situaciju.

"Evo došli prije sat vremena."-Nasmiješi se Jana, ona i Filip su skupa 4 mjeseca. Ne znam uopće kako je došlo do toga, mislim iskreno, Jana je bila sa svima u društvu. Inače je draga osoba.

"Lea, daj mi cigaru, zaboravio sam kupit."-Dotrči Tomo do mene, a ja izvadim kutiju i dam mu je. Tomo je moj stariji brat, blago meni.

"Gde ćemo danas?"-Stefan ulazi u boravak sa tacnom punom različitih pića.

"Pa čekaj da dođu Jelena i Milan, pa ćemo se dogovoriti."-Ulazi i David za njim. Ja se pokrijem dekom, pa izvadim mobitel iz džepa.

"A gde ti je Milica, švaleru?"-Pita David Stefana, pa sjedne pored mene. To jest ugura se u fotelju samnom.

"Ma bježi, Davide!"-Zveknem ga u rame, a on se počne smijati.

"Beži se kaže, Leoo."-Ispravi me Stefan, nažalost nikada nisam pokupila njihov naglasak. Ali šteta, baš ga volim.

"Ma kakva Milica, odjebo sam to. Javila mi se Kaja."-Zagrize Stefan usnu, a Filip se podsmijehne.

"Filipe, ne komentariši, slučajno."-Filip je spavao s Kajom, preko nekoliko puta. I hvalila se ona s tim, dok nije upoznala Stefana.

"Nema šta da se komentariše."-Filip slegne ramenima, a izraz lica mu se ne mijenja. Taj ili se podsmjehuje, ili ima blagi "boli me kurac za sve" izraz lica.

"Vani je ledeno ljudi."-Ulaze Jelena i Milan, oni su anđeli našeg društva. Skupa su već 7 godina i mislim da će tako ostati zauvijek. Stvoreni su jedno za drugo.

"Napokon ste stigli, gde ćemoo?"-Pita Stefan opet, a Jelena se počne smijati dok Milan prevrće očima.

"Šta god da se mi sad dogovorimo, opet ćemo završit kod Djoleta u kafani."-Slegne Milan ramenima, a mi se počnemo smijati. Stvarno je tako, gdje god da odemo, svi putevi nas vode do Djoleta.

"Ajmo onda odma kod Djoleta."-Zaključi Stefan, a meni se danas ne ide nigdje, jer sam malo prehlađena. Ali ako kažem da ne idem, Stefan i David će me za noge odvuć u kafić.

"Diži se, idemo."-David me povuče za ruku, a ja skoro padnem s fotelje.

"Daj Davide, odbi."-Promrmljam, pa se ustanem s fotelje i stavim mobitel u mini ruksak koji nosim svugdje sa sobom.

"Ajmo, pačići."-Vikne Stefan, i svi počnu izlaziti iz stana. Već vidim ishod ove večeri, svi pijani, a ja trijezna.

+

"Ajde bre Filipe, uspori malo."-Stefan uzme Filipu čašu iz ruke, a ovaj blago rečeno poludi.

"Šta je tebi? Vraćaj mi čašu, Stefane."-Filip procijedi kroz zube, a Stefan odmahne glavom. Ja sjedim nasuprot Filipa i nije mi nimalo svejedno, jer ima neki luđački pogled.

"Pa brate, piješ kao da ne postoji sutra. Jel te moramo uvek nosit kući?"-Pita ga Stefan, a ovaj preokrene očima.

"Ostavi me onda negde."-Filip promrmlja, pa zapali cigaretu i pogleda me na sekundu.

"Lea, idem po cigare, jel trebaš šta!?"-Vikne Tome s drugog kraja stola, a ja mu samo pokažem praznu kutiju. I nije prazna zbog mene, već zbog njega.

"Evo ako nemaš."-Filip mi proslijedi kutiju.

"Hvala, ne trebam sad."-Nasmiješim se, a on samo makne pogled s mene. Nikada nisam upoznala toliko hladno biće, i oduvijek je takav.

"Jesi dobro ti?"-Pita me David, a ja odmahnem glavom.

"Prehlađena sam."-Promrmljam, a on izbaci donju usnicu.

"Ma, bit će to dobro. Evo imam nešto ja tu protiv prehlade."-Izvadi David nešto šumeće iz pederuše, a ja se počnem smijati. Što sve stane u tu malu torbicu, ljudi, vi nebi vjerovali. Taj samo što još auto nije izvadio iz te torbice.

"Hvala, srce."-Ubacim prah u vodu i čekam da se rastopi. Nadam se da će mi od ovog biti bolje.

"Filipe, koga ćeš da karaš večeras!?"-Pits Maki Filipa, a ovaj se podsmijehne.

"Tebe, brate."-Filip mu kaže, a Maki umre od smijeha. Normalno je za njih dvoje da nisu normalni.

"Lea, ideš samnom piškiti?"-Jana dođe do mene i ja kimnem, pa se ustanem od stola i krenem s njom prema wc-u.

"Fićo, ne odmeravaj mi sestru tako!"-Čujem Tomu kako viće, vratio se izgleda, ali ne obazirem se. Vjerojatno se nešto zezaju.

"Šta je bilo?"-Pitam Janu, čudna je nekako.

"Mislim da me Filip vara, mislim uopšte me ne grli, ne ljubi."-Nasloni se ona na vrata, a ja uzdahnem.

"Ne znam šta da ti kažem, nije da sam baš bliska s njim. Ali nadam se da nije tako."-Zagrizem usnu, a šta da joj kažem? Progovorila sam s dečkom ukupno 5 riječi u životu.

"Ne znam, ne znam. Htela sam jučer da se malo mazimo, znaš. A on se ladno ustao i otišao kući."-Jana uzdahne, žao mi je cure. Ali ja tu stvarno ne mogu ništa.

"Šta plačeš ti?"-Dođe Stefan, i eto, već vidim da će biti sranja.

-----------------------

TADAAAAAAAAAA

AJME PREUZBUĐENA SAM. MIŠLJENJAAAAAA.

-Mirelče❤️