THE DEVIL HIMSELF // Book One

Chapter Three; Bad day

Filip Djukić

"Ma diži se, magare!"-Viče Tomo, a meni se mrači pred očima, gde sam uopće?

Otvorim oči i pogledam oko sebe, odjeven sam, znači da nikog nisam doveo sa sobom. Bar nešto. Uzmem mobitel u ruke i pogledam kolko je sati, skoro će podne.

"Šta me nisi ranije probudio!? Imam tetoviranje u 13!"-Ustanem se, pa se teturam do kupatila. Uf, kako mi je loše.

Uđem u kupatilo i pogledam se u ogledalo, au, izgledam ko teška narkomančima. Obavim šta trebam i umijem se, pa izađem van i uletim u kuhinju. Treba mi kafa.

"Jutro."-Sedi Lea za šankom, a ja joj samo mahnem, umret ću ako progovorim. Natočim si kafe, pa sednem preko puta nje.

"Jesi dobro?"-Pita ona, a ja ne znam šta bi joj odgovorio, zar moj izgled nije sve rekao?

"Ne znam."-Promrmljam, pa otpijem gurljaj kafe. Ah, eliksir života.

"Brate, Jana te zove!"-Drekne Tomo iz boravka.

"Ma teraj je u pičku materinu, bre!"-Viknem, jebe mi se trenutno za Janu. Šta je dosadna, koji kurac!?

"Šta se treseš, luće?"-Lecnula se mala od mog vikanja, nije mi to baš drago. Pa šta se ona mene boji?

"Ništa."-Promrmlja, pa nastavi čitati nešto na mobitelu. Lea je jedna od onih devojaka s kojom nebih imao ništa, jer mi je toliko slatka da bi mi sve bilo žao da je povredim.

"Gde mi je auto?"-Pitam je, ne sećam se ničega. Moram stvarno smanjit alkohol, pa umreću ovako.

"Ispred Djoletovog kafića. Hoćeš da te odvezem?"-Pita Lea, a ja se zamislim na sekundu. Zašto ne?

"Hajde da krenemo onda, zakasnit ću."-Ustanem se sa stolice, a ona me prati u stopu.

Luće malo.

+

"Hvala ti Lea, kao bratu!"-Kažem joj, a ona se počne smijati.

"Nemoj se srušit dok tetoviraš."-Vikne ona dok ja izlazim van iz auta, čak sam se i nasmešio na to.

"Neću, luće, ne brini."-Namignem joj, pa zatvorim vrata od auta i otključam svoj.

Sednem u njega, pa ga pokrenem. E dobro je meni moja majka govorila; "Filipe sine, koštat će te neprospavane noći i alkohol života."

Eto majko, bila si u pravu, već me koštaju. Ne znam gde sam, šta sam, šta sam radio. Ne znam ništa.

Zaustavim se ispred svoje radnje i izjurim van iz auta. Otključam radnju na brzinu, pa uđem unutra i počnem sve pripremati.

Šta je meni ovo trebalo? Ajde bar me Lea malo oraspoložila. Čudno je to šta znam devojku od malena, a nemam pojma tko je zapravo. Znam samo da je dobra devojka i da ima savršeno dupe.

Ajoj, kakvo dupe.

Ajde Filipe, ne lupaj, nego dezinfikuj sve.

"Ćao, brate!"-Ulazi Mića, a ja mu kratko mahnem.

"Ćao, sedaj."-Kažem mu, a on sedne i skine majicu, tetoviram mu nešto na prsima.

"Burna noć?"-Puta Mića, a ja se nasmejem, pa klimnem glavom.

"Ne sećam se ničega."-Promrmljam, pa mu stavim otisak crteža na prsa i počnem tetovirati.

"Filipe, kada se misliš skrasiti?"-Pita Mićo, zna me on u svim mojim izdanjima. I najboljim i najgorim.

"Ma ajde bre, uživam dok mogu."-Kažem, pa se pokušam koncentrirati. Crni mi se pred očima.

"Filipe, uskoro ćeš 32 godine. Kad ćeš ako nećeš sada?"-Nastavlja Mićo, a ja bi ga najradije terao u kurac.

"Ajde Mićo, sjaši. Dobro mi je ovako."-Promrmljam, dosta mi je što od majke i Stefana stalno slušam prodike. Ajte, okanite me se.

"Hej, dobar dan."-Ulazi Lea u radnju, a ja je zbunjeno pogledam. Šta će ona ovde?

"Šta je bilo, luće?"-Pitam je, a ona se sva zacrveni. Jao, što je slatka, pojeo bih je.

"Zaboravio si mobitel u mom autu."-Stavi ona mobitel na recepciju, a ja klimnem.

"Hvala, luće. Vidimo se kasnije."-Mahnem joj i ona se nasmeši, pa mahne meni i Mići i izađe van iz radnje.

"Oho, neka nova? Ta ti je najnormalnija do sad."-Komentira Mićo, a ja se počnem smejati.

"Ma nju znam ceo život, draga devojka."-Kažem, pa zijevnem. Imam posla skroz do 8 naveče, uopće ne znam kako ću to izgurat.

+

Lea Jakšić

"Gde si, jebote? Što se ne javljaš?"-Viće Stefan čim sam se javila na mobitel.

"Čistila sam stan, gdje gori?"-Pitam ga, pa pospremim usisavač.

"Pa idemo na kafu kod Filipove radnje, gle kako je lepo vreme vani. Dolazim po tebe."-Kaže, pa prekine poziv. Ja uzdahnem, pa se na brzinu otuširam i obučem, bila sam sva puna prašine. Ali ako ja ne očistim, Tomo sigurno neće.

Uzmem ruksak, pa izađem van iz stana i zaključam. Nadam se da je Tomo uzeo svoj ključ. Siđem niz stepenice, pa izađem van iz zgrade, a Stefan me već čeka.

Sjednem u auto i poljubim ga u obraz, pa se zavežem.

"Hteli smo mi kod Djoleta na kafu, ali Filip radi do 8 pa je rekao da dođemo tamo dok ima slobodno."-Objasni Stefan i ja kimnem, svejedno mi gdje ću na kavu.

"Ne znam kako da Filipu više objasnim da preteruje. Pa jesi ga vidila juče? Devastirao se."-Stefan odmahne glavom, znam da mu teško pada Filipovo ponašanje, oni su kao braća.

"Ne znam Stefi, dok njemu ne dođe iz dupeta u glavu, neće se ništa promijeniti."-Slegnem ramenima, ja ni ne znam zašto je Filip takav kakav je.

"Eto nas."-Stefan se sparkira ispred Filipove radnje, a ja se odvežem i izađem van iz auta.

"Gdje je Tomo?"-Pitam Stefija, nisam se čula s njim od kad sam otišla kući.

"Sad će on, otišao je do Milana i Jelene po nešto."-Slegne Stefi ramenima, pa sjedne za stol na terasi kafića.

"Baš je toplo danas."-Sjednem i ja za stol, pa naručim kavu.

"Gde si, luće?"-Filip dođe do stola, a ja se blago nasmiješim.

"Izgledaš ko da si jučer umro."-Kaže Stefan Filipu, a ovaj uzdahne.

"Tako se i osećam."-Promrmlja Filip, a Stefan prasne u smijeh.

"Keva me zove, aj sačekajte."-Stefan se ustane od stola, pa ode u Filipovu radnju. Opet me ostaviše samu s Filipom, a uopće mi nije svejedno.

"Luće, a što se ti mene bojiš toliko?"-Filip progovori, aja ga pogledam.

"Ma, ne bojim."-Lažem, ali ne želim mu dati do znanja da ga se stvarno bojim.

"Pa nisam ja tako loš, neću ti ja ništa. Slatka si mi skroz, nebi te ja povredio."-Filip se nasmiješi. Evo, brata mi, ovo je prvi puta da ja vidim Filipa da se smije. A stvarno dugo ga znam.

"Sve u redu, Filipe."-Uzvratim osmijeh, a on me i dalje gleda.

"Evo me."-Stefan se vrati za stol, a za njim dođe i Tomo.

"Sekice, jesi sve očistila?"-Pita me i ja kimnem, a ko će ako neću ja?

"Neka dođe neko kasnije po mene, majka će doć po auto, njen je u kvaru."-Filip kaže, a Stefan se počne smijati.

"Keva vozi kao šumaher."-Smije se on i dalje.

"Lea, oćeš ti? Danas je Marku rođendan, idemo na splavove. Ja se moram nać s kevom da joj dam papire od auta."-Pita me Stefan, a ja pogledam Filipa.

"Hoćeš tako?"-Pitam ga i on kimne.

"Ma svejedno je meni, samo da neko dođe. Ništa, idem kući se tuširat. Imam još pola sata."-Filip se ustane od stola i mahne nam.

"Lea, aj pazi danas kad dođeš po njega."-Šapne mi Tomo i ja kimnem.

Braco, nije ni meni svejedno.