THE DEVIL HIMSELF // Book One

Chapter Two; Real life

Lea Jakšić

"Kako neću da plačem? Mislim da me Filip vara."-Jana grca u suzama, a Stefan se sav zacrvenio u licu.

"Pa normalno da te vara, fukaro! Šta si ti mislila? Jel znaš ti s kim si!? Ajde ne izigravaj sveticu molim te, pa šta si mislila da će samo tebe da kara!?"-Dere se Stefan, hvala Bogu što je Djole pojačao muziku.

"Mi imamo nešto posebno!"-Brani se Jana, a Stefan se počne smijati.

"Ma Jana bre, pa šta si tu očekivala od Filipa? Ajde molim te."-Stefan preokrene očima, pa mene povuče za ruku i posjedne me natrag za stol.

"Pusti je neka plače, šta te briga."-Šapne mi na uho i ja kimnem, u blagom sam šoku. Svašta joj je izgovorio.

"Pomakni noge."-Filip zareži i ja pomaknem noge, šta s njim ne valja? Mogao je lijepo zamoliti.

"Filipe, ne obraćaj joj se tako. Ona nije jedna od tvojih fukara."-Kaže David, a Filip ga prostrijelji pogledom, ali ništa ne kaže.

Jana se nakon par minuta vratila za stol kao da se ništa nije dogodilo. Sjela je pored Tome i nastavila piti. Malo mi ju je žao, al dobro je Stefan rekao, znala je  s kime ima posla.

"Jel spavate kod mene?"-Pita Stefan, kod njega se uvijek nalazimo i većinom svi spavamo. Jer ima najveći stan. Kada smo ga pitali zašto je kupio tako velik stan, rekao je za sve nas, jer smo obitelj.

Mislim da je to najljepše što nam je Stjepan rekao u svojih 26 godina.

"Lea, oćemo?"-Pita Tomo i ja kimnem, to nam je već rutina. Svaki vikend kod Stefija.

"Mi ćemo kući."-Javi se Milan, pa rukom obgrli Jelenu. Maki je rekao da ide kući zbog bolesne majke, a David i Jana rade ujutro, pa isto idu kući.

Ja inače radim u maminom butiku, iako sam diplomirani ekonomist i radila sam godinu dana kao administrator u jednom tvrtki ali trenutno sam na godišnjem jer mama i tata idu na put  za dva tjedna, pa ću raditi po cijele dane. Stefan radi u salonu s automobilima, Jana i David rade kao administratori u istoj firmi, a Tomo, Maki i Milan od kuće kao programeri, Jelena je nezaposlena. Jesam li koga zaboravila? Aha, da, Filip je tattoo majstor. Ima svoj salon i stvarno mu dobro ide.

"Filip, ti ćeš da spavaš sigurno. Već si sad mrtav."-Stefan pogleda Filipa i ovaj mu pokaže srednjaka, ali stvarno je mrtav. Oči mu se sklapaju.

"S tobom ću u krevetu, dragi."-Kaže Filip, a mi se počnemo smijati. Ajde, bar ima smisla za humor.

+

"Filipe, ispovraćaš li se po meni, sahranit ću te."-Viće Stefan dok stavlja Filipa u auto. Tomo sjedne na suvozačevo, pa mi kaže da krenem.

"Brže Lea, nije mu dobro."-Kaže Stefan, a ja preokrenem očima.

"Šta pije ako mu škodi?"-Imam i ja jezičinu, ali većinom u krivim trenutcima.

"Ma šta kaže, glupača?"-Čujem Filipa, pa se natjeram da ne komentiram. Ne želim imati problema s njim.

"Ćuti bre budalo, Tomo će da te rastavi."-Šapće Stefan, ali glasno. Tomo i ja smo prasnuli u smijeh, a šta sad više da kažemo.

Ja se nakon par minuta sparkiram ispred Stefanove zgrade, pa izađem van iz auta.

"Lea, evo ti ključ od stana! Idi upalu svetlo i grijanje."-Stefan mi baci ključ od stana i ja kimnem, pa krenem prema zgradi.

Uđem u zgradu i popnem se na drugi kat, pa otključam vrata od stana i ušetam unutra. Upalim svjetla, pa termostat stavima na 20 stupnjeva.

"Beži, Lea!"-Stefan me pomakne u stranu dok Tomo nosi Filipa u boravak.

"Jebem mu majku alkoholičarsku."-Stefan odmahne glavom, pa skine tenisice. Ja im objesim jakne, pa nađem svoje papuče. Da, imam i papuče kod Stefana. Toliko smo ovdje.

Uđem u boravak i sjednem na kauč malo dalje od Filipa.

"Daj mi cigaru, mala."-Filip promrmlja, pa se podigne u sjedeći položaj. Ja izvadim kutiju iz ruksaka i predam mu je.

"Ajde, dođi malo bliže, šta se plašiš?"-Kaže Filip dok pali cigaru, a ja podignem obrvu.

"Ajde Filipe, okani me se."-Promrmljam, pa upalim televizor.

"Ma ne moraš da me se bojiš, pa neću ti ja ništa."-Nastavlja on, naravno, s podsmijehom.

"Dobro mi je ovako."-Kažem, ali ga ne pogledam. Postaje mi nelagodno.

"Volim to što ne pričaš kao mi, slatko je."-Filip kaže i ja kimnem, neka je to njemu slatko.

"Ja odoh da spavam."-Stefan vikne iz kuhinje, a Tomo je već otišao u sobu.

"Ništa Filipe laku noć."-Ustanem se s kauča, a on me pogleda.

"Imaš dobro dupe."-Odmjeri me on, a ja preokrenem očima i odem u sobu gdje je i Tomo. Tu sobu nam je Stefan dao jer su razdvojeni kreveti, a i Tomo ne voli da sam daleko od njega kad smo kod nekog.

Moj veliki braco, uvijek me štiti.