THE DEVIL HIMSELF // Book One

Chapter Five; Lonely

Lea Jakšić

"Nemoj da me ostaviš samog ovde."-Polegla sam Filipa na kauč, a on nikako da prestane brbljati. Nije se ugasio od kad smo krenuli sa splava.

"Sjedit ću ovdje, može?"-Sjednem na fotelju, a on se pokrije dekom.

"Dobra si drugarica, znaš."-Nasmiješi se Filip, i ja uzvratim osmijeh. Lijepo je vidjeti ga kako se smije, malo za promjenu.

"Znam, hvala. Spavaj ajde."-Kažem mu, pa upalim televizor, a on zaspi u par minuta. Sve me više zanima što se to njemu dogodilo da je ovakav.

"Hej, jel spava?"-Stefan uđe na prstima u stan i ja se skoro prasnem u smijeh.

"Spava, spava."-Ustanem se s fotelje, pa odem sa Stefanom u kuhinju.

"Baš te opseda u zadnje vrijeme."-Stefan kaže, a ja to ne gledam tako. Možda se samo želi družiti samnom, jer sam mu draga.

"Ma ne opsijeda, lijepo se razgovara."-Slegnem ramenima, pa sjednem za šank preko puta Stefana.

"Filip ti je čudan, znaš. Ja ga stvarno znam u dušu, pa nikada ne znam šta budala misli i šta će napravit. Prosto je neshvatljiv."-Stefan kaže sa smiješkom, voli on njega.

"Ma on je oštećen, ali neće se oporaviti od alkohola i žena."-Uzdahnem, eto opet kažem, žao mi ga je. Na glasu je kao najveći ženskaroš. Iako nitko neće reći za njega da je pokvaren ili bezobrazan, ali ženskar je sigurno.

"Znam Lele, ali nikako da mu objasnim. Tvrdoglav je ko mazga, bre."-Stefan protrlja lice rukama.

"Ma bit će on dobro."-Nasmiješim se, uvjerena sam u to.

+

Filip Djukić

Probudio sam se oko 7 i pogledao oko sebe, dobro je, kod Stefana sam.

Podigao sam se u sedeći položaj, pa zapalio cigaru. Glava me boli, usta su mi suva. Prokleti alkohol. U pičku materinu sve više.

"Filip? Budan si?"-Lea uđe u boravak, a ja je zbunjeno pogledam.

"Da, a što si ti budna?"-Pitam je, pa nije zaspala prije 5 sigurno.

"Ne mogu spavati, Tomo hrče."-Kaže, a ja prasnem u smeh, jadna devojka.

"Hoćeš ovde da spavaš? Odo ja kući."-Protegnem se, žao mi devojke, neka se naspava.

"Ma ne, idem skuhati kavu."-Zijevne, pa ode u kuhinju, a meni sto poruka dođe na mobilni.

Izvadim ga iz džepa, pa ga otključam.

Jana Smiljanić

Fićo, jesi me već zaboravio?
Šta sam krivo uradila?
Dođi kod mene da popričamo.
Filipe, volim te.
Nemoj da me ignorišeš
Filipee

Ja

Ajde bre, sjaši.

Ugasim mobitel, pa neće ona mene maltretirat. Zamislila si devojka da smo mi u vezi, bože pomozi.

Ustanem se s kauča i odem u kuhinju gde me već čeka kafa na šanku.

"Jesi se otrijeznio?"-Pita Lea, pa sedne preko puta mene.

"Luće, ja se ne treznim."-Kažem, pa otpijem gutljaj kafe. Kako uvijek skuva tako dobru kafu? Moram je pitati gde ja grešim.

"Nemoj više toliko piti Fićo."-Uzdahne, a ja je pogledam. Kako da joj kažem da neću, kad znam da oću?

"Lea, ne brini, dobro sam ja."-Promrmljam, a šta da kažem devojci? Ne želim da je lažem, draga mi je jako.

"Ajde bar probaj."-Nastavlja ona, već vidim koliko će biti uporna.

"Ma neću da ti kažem da ću prestat, kad znam da neću."-Odmahnem glavom, takav sam, kakav sam.

"Ali to je za tvoje dobro."-Lea uzdahne, pa zapali cigaru.

"Ma znam, ali jebiga. Eto potrudit ću se, šta da ti kažem."-Slegnem ramenima, ajde probat ću. Ali ništa ne garantiram.

"Jesu te boljele tetovaže?"-Pita me.

"Jao, jesu. Ali ponosan sam na njih."-Nasmešim se, a ona mi uzme ruku, pa ih malo prouči.

"Ja bi htjela tetovažu."-Kaže, pa otključa mobitel i pokaže mi sliku.

"Hoćeš da ti je napravima? Džabe, naravno."-Kažem, a ona se nasmeši.

"Stvarno?"-Kako je slatka tako uzbuđena.

"Da, reci kada hoćeš."-Nasmešim se, kako da njoj naplatim? Njoj koja se eto stvarno brine za mene?

"Sutra."-Kaže i ja klimnem, pa odma zapišem u mobitel da ne zaboravim.

"Eto luće, dogovoreno."

+

"Ajde, brate, vidimo se."-Mahnem klijentu, pa uzmem cigaru iz kutije i krenem van.

"Hej."-Lea mi priđe, a ja taman palim cigaru.

"Hej, luće, jesi stigla?"-Pitam je, pa se naslonim na vrata radnje.

"Bojim se malo."-Počne se ona smejati.

"Ajde, idemo."-Ugasim cigaru, pa otvorim vrata radnje i čekam je da uđe unutra.

"Legni."-Kažem, pa pripremim sve za tetoviranje. Još juče sam pripremio crtež.

Ona skine trenerku, a ja zagrizem usnu, ajoj brate, pa kako ću da te tetoviram tako lepu i polugolu?

Otisnem joj crtež na butinu, pa počnem tetovirati.

"Boli?"-Pitam je, pa stanem malo.

"Izdržljivo."-Nervozno se nasmeši, a ja nastavim. Ona tiho zastenje, a ja se naježim. Šuti, mislim si.

"Bit će to lepo."-Ne mogu da ne komentarišem, ova tetovaža će se savršeno uklopiti u njeno telo.

"Nadam se."-Okrene glavu od mene, a ja joj naravno, odmerim dupe. Opet.

Ajde Filipe, skoncentriši se.

3 sata kasnije

"Evo luće, gotova si."-Obrišem tetovažu, pa joj dam da pogleda prije nego što stavim foliju.

"Ajme, prelijepo je."-Nasmeši se ona, pa je malo prouči.

"Dođi da ti stavim foliju."-Kažem, a ona stane ispred mene i dopusti mi da je zamotam.

Obuče ona trenerku, pa izvadi novčanik.

"Koliko?"-Pita, a ja prasnem u smeh.

"Ma skloni to luće, neću ni da čujem."-Odmahnem glavom, pa krenem pospremati radnju.

"Nisi normalan, pa stvarno si se potrudio."-Uzdahne, pa sedne na kauč.

"Luće, ja volim to što radim i radim to perfektno, ali neću od tebe ni dinar."-Kažem, pa završim s pospremanjem. Nebi verovali, jako sam uredan i radnja mi je kao apoteka.

"Ništa, idem kući, poslje se vidimo, jelda?"-Pita ona i ja klimnem, vidimo se luće, kao i svaki dan.

"Jel te mogu zagrliti?"-Stane ispred mene, a ja se sledim. Ne sećam se kada sam zagrlio neku devojku, a da je posle nisam karao.

"Ajde."-Raširim ruke, a ona me čvrsto zagrli. Ja je podragam po leđima, a šta ću sad? Došlo mi.

"Hvala ti još jednom."-Odmakne se malo od mene i ja se nasmešim.

"Vidimo se."-Otiđe ona, a ja sednem. Pa šta mi radi ona?