THE DEVIL HIMSELF // Book One

Chapter Four; Bad life

Lea Jakšić

"Izvini što kasnim, zadržao me ovaj."-Filip uđe u auto, a ja krenem, ubit će nas Maki ako se ne pojavimo kroz 10 minuta.

"Nema veze, brzo ćemo."-Promrmljam, pa ubrzam, samo da nema policije na cesti.

"Luće, nemoj tako brzo."-Filip kaže, a ja se počnem smijati.

"Ne brini, ja sam dobra vozačica."-Kažem, a šta ću kad je tako? Stvarno volim voziti, i to je za mene opuštanje.

"Lepa si danas, sviđa mi se ta haljina."-Filip me odmjeri, a ja preokrenem očima.

"Jesi ozbiljan ili zezaš?"-Pitam ga, ne poznajem ga dovoljno dobro da znam procijeniti što misli.

"Što bi se zezao? Lepa si stvarno."-Slegne on ramenima, a ja se spakiram i ugasim auto.

"Ajde luće, nesme niko da te vidi, ukrast će mi te."-Namigne mi Filip, pa izađe van iz auta. Ja se odvežem i uzmem ruksak, pa napravim isto. Koji je to šarmer, strašno.

"Kakve noge, brate."-Filip me odmjeri, pa se primi za glavu. Šta je njemu posljednjih dana? Prije me nikada nije primjećivao.

"Ajdee."-Uhvati me za ruku, pa me odvede na splav. Svi nas već čekaju u separeu.

"Gde ste vi do sad?"-Pita Maki čim smo sjeli.

"Posao, brate."-Filip promrmlja, pa si odma natoči stocka. I malo, ali stvarno malo kole.

"Gdje je Jana?"-Pitam, a Stefan se počne smijati. Sad mi stvarno ništa nije jasno.

"Neće da dođe, Filipe, jako si je povredio."-Stefan podrugljivo kaže, znam da ne voli baš Janu, ali nije ovo u redu od njega.

"Puca mi kita, bre."-Filip eksa stock, pa si natoči još jedan, "Hoćeš ti šta?"

"Daj mi kole što ti ostane."-Kažem mu, ne volim alkohol i ne pijem skoro nikada. Ni ne sjećam se kada sam zadnji put okusila nešto alkoholno.

"Filipe, što mi promatraš Leu tako?"-Jelena upita sa smiješkom.

"Šta ne smem da je promatram?"-Brani se Filip, pa mi se približi kako bi bolje ču9 Jelenu.

"Možeš, samo nemoj da je diraš."-Počne se Jelena smijati, a Tomo mene i Filipa prostrijelji pogledom. Tko zna šta si on sada misli.

Moram se nekako maknuti od Filipa, podhitno.

+

"Ajde stani Filipe, molim te."-Skoro je 3 ujutro, a Filip je već mrtav pijan i još mu nije dosta.

"Ma Lea bre, prekini."-Uzme natrag čašu iz moje ruke, pa opet eksa.

"A molim te Filipe, opet se nećeš sjećati ničega."-Uzdahnem, pa šta je njemu da toliko pije? Cijelo društvo pleše, a on nepomično leži i gleda u jednu točku.

"I bolje da se ne sećam."-Kaže, pa se malo podigne i zapali cigaru.

"Hoćeš da te odvezem kući?"-Pitam ga, a on me pogleda, pa me privuče bliže k sebi.

"Oćeš ti samnom kući?"-Pita, a ja odmahnem glavom, pa se odmaknem od njega.

"Ne znaš šta radiš."-Uzdahnem, pa se ustanem i odem do Jelene koja sjedi za šankom.

"Šta se Filip toliko mota oko tebe?"-Pita ona, a ja slegnem ramenima, ne znam ni ja sama.

"Ne sviđa mi se to, uopće."-Jelena uzdahne, pa meni naruči sok, a sebi gin-tonic. Ja skrenem pogled na Filipu, a on već ima neku curu u krilu. Bože, oprosti.

"Devojke, šta ste potonule?"-Pridruži nam se Milan, on i Jelena su jedini trijezni.

"Ma ovaj Filip nije normalan."-Kažem, a Milan se počne smijati. Sve mu je jasno.

"Ma neće se on nikada promeniti, Lea. Takav je kakav je, ja ga volim."-U pravu je Milan, prihvatili smo ga takvog kakav je, ali žao mi ga je. Pa on ni ne zna šta mu ova cura u krilu radi.

Filip Djukić

"Ajde bre, makni se."-Odgurnem neku brinetu za sebe, pa se ustanem i krenem prema šanku. Gde mi je Lea?

Pogledam oko sebe i tražim crnu haljinu, jao koliko ih ima.

"Filip, ovde smo."-Čujem Milana, pa krenem prema njima. Zaustavim se pored Lee, pa se naslonim na nju.

"Luće, što si otišla tako?"-Pitam je, zašto beži od mene? Pa nisam ja toliko loš.

"Filipe, idemo kući."-Ubaci se Jelena, a ja preokrenem očima.

"Ajde bre Jelena, skini mi se."-Promrmljam, pa vratim pogled na Leu i naslonim se rukama na šank.

"Ajde pusti je Filip."-Milan me odvuče od Lee, a ja ga prostrijeljim pogledom.

"Šta je bre, Milane? Pa neću joj ništa, jebo te otac!"-Vičem, jer me nenormalno nervira. Pa neću ništa devojci, slatka mi je samo.

"Ajde smiri se, pusti je na miru. Ona je dio našeg društva i nije navikla na tebe takvog. Dosta je."-Priča on, a ja sam se isključio. Ja ću da se družim s kim ja hoću.

"Šta se događa?"-Dolazi Stefan, sad će on da pametuje.

"Ma prilepio se na Leu."-Milan uzdahne, a Stefan me zbunjeno pogleda.

"Ma šta ćeš ti bre s Leom? Ajde Filipe ne budali, dobra je to devojka."-Stefan se počne smejati, a ne razume oni da je meni devojka samo draga i želim s njom da razgovaram.

"Ajde, bežite."-Vratim se do Lee, pa je uhvatim za ruku i odvučem sa stolca. Nije ni reči rekla. Odvedem je u kut splava, pa je pustim.

"Da, Filipe?"-Podigne pogled, a ja se nasmešim.

"Neće mene niko sprečit da se razgovaram s tobom, luće."-Kažem joj, a ona se počne smejati.

"Oćemo kući?"-Pita me, a ja se zamislim. Pa i mogao bih kući, umoran sam nekako.

"Hajde, idemo kući."-Kažem, a ona kimne, pa krene prema našima.

"Idem ga odvesti kući."-Obavesti ona Tomu i Stefana, a ja navučem jaknu.

"Filipe, takneš li je samo-", "Ajde bre, ne loži se."-Prekinem Tomu, celu ću da ju ispipam, budalo.

Mahnem ja svima, pa izađem s Leom na parking. Otključa ona auto, pa sednemo unutra.

"Hoćeš da spavaš samnom?"-Pitam je, a ona se počne smejati, pa upali auto i krene.

"Neću, Filipe."-Odgovori mi, a ja se nasmešim. Bilo koja druga bi me već napastovala.

Možda ona stvarno nije kao druge devojke.