THE DEVIL HIMSELF // Book One

Chapter Nine; Leave me

Lea Jakšić

"Ajde kući."-Tomo me trkne laktom, a ja odmahnem glavom.

"Idi ti, meni se ne ide."-Slegnem ramenima, trebala bih spavati kod Filipa, a ne znam uopće kako ću to izvesti.

"Ja ću da je dovezem kući."-Javi se a Filip, a Tomo odmahne glavom.

"Idemo, Lea."-Tomo ustane od stola, a ja ne znam šta da radim.

"Ma ne idem, pusti me."-Odmahnem glavom, a Tomo me uhvati za nadlakticu i digne od stola.

"Ma šta radiš, bre?!"-Filip me istegne iz Tominog stiska.

"Šta je tebi, Filipe?"-Tomo je u šoku, kao i ja. Nisam mislila da će me Filip obraniti.

"Nemoj tako da je vučeš, hoćeš da je povrediš!?"-Drekne Filip, pa me posjedne natrag na stolac.

"Ma šta ti je bre? Ako ja kažem da ide kući, onda ide kući."-Sad se i Tomo dere, Bože, samo da se ne potuku.

"Ma puši kurac bre, šta si ti sebi zamislio? Ako cura hoće da ostane, onda će ostati."-Filip kaže, pa sjedne pored mene.

"Lea, idemo kući, molim te."-Tomo uzdahne, a ja pogledam Filipa.

"Nemoj."-Filip promrmlja, a ja ne znam šta ću. Između dvije vatre sam.

"Lea, idemo!"-Tomo me opet povuče za ruku, a Filip se ustane i odgurne ga od mene.

"Ma beži bre u pičku materinu!"-Filip drekne, a za stol dotrče Stefan i Milan.

"Šta je, brate?"-Stefan primi Filipa za ruku, a ovom samo što pare ne izlazi iz ušiju.

"Hoće Leu da odvede kući, protiv njene volje."-Kaže Filip, a Stefan pogleda u mene, pa u Tomu.

"Neću da je ostavim samu ovdje s tobom."-Tomo kaže Filipu, a ovaj nasrne na njega.

"Ma Filipe, smiri se!"-Milan i Stefan drže Filipa, a ja se udaljim od njih.

"Ma rastavit ću ga, sve mu jebem!"-Filip se i dalje trga iz njihovog stiska.

"Šta tebe boli kurac jel on6 ide kući ili ne?"-Pita ga Tomo, a Filip zašuti, pa me pogleda.

"Ne možeš da joj naređuješ, pa nema ona 5 godina."-Kaže mu Filip, a mislim, dobro mu je i rekao. Tomi sam ja i dalje njegova mala sekica.

"Ako je ne dovezeš kući do 2, mrtav si."-Tomo mu zaprijeti, a Filip se počne smijati.

"Ma jebat ću je celu noć, jesi čuo!"-Dere se Filip, a Tomo uzdahne, pa krene prema izlazu.

"Šta je tebi?"-Stefan smiri Filipa, pa ga posjedne za stol.

"Pa uvek je tera kući kao neko siroče, dopizdilo mi."-Filip slegne ramenima, a ja sjednem pored njega.

"Luće, neće niko tebi da naređuje, pa ni rođeni brat."-Kaže mi, a ja uzdahnem. Ne želim da se oni dvoje svađaju, zbog mene.

"Filipe, što si se tako prilepio za Leu?"-Pita Stefan, a Filip zašuti. Isuse Filipe, reci nešto.

"Nisam se ja ništa prilepio, već nije zaslužila da je sopstveni brat maltretira."-Filip slegne ramenima, a Stefan uzdahne.

"Nemoj da se svađate, nije vredno toga."-Kaže Stefan i ja se slažem s njim, do sad su si bili i više nego dobri.

"Ma ne znaš ti šta je vredno, a šta nije."

+

Filip Djukić

"Ali Filip, Tomo će me ubit ujutro."-Govori Lea dok ulazimo u moj stan.

"Ma ostaješ ovde."-Kažem, pa svučem patike i obesim jaknu.

"Filip, doći ću odmah ujutro, obećajem."-Zagrli me ona, a ja ne popuštam.

"Ma ne ideš nigdje, bre. Nemoj da me smaraš."-Podignem je, a ona nogama obgrli moj trup. Unesem je u boravak, pa je spustim na kauč.

"Filip, imat ću problema."-Poljubi me ona, a ja nas pokrijem dekom.

"Ma ne zanima me."-Promrmljam, pa je opet poljubim. Jednu ruku odmorim pored njene glave, a drugom je uhvatim za struk.

Odvojim se nakratko od njenih usana, pa joj malo ljubim vrat. Ma, ljubio bih je celu da mi dopusti.

"Mm, Filip."-Tiho zastenje, a ja ću da poludim koliko me pali.

"Čekaj malo."-Odmaknem se od nje, pa se nakašljem. Jao, spusti se, mislim si.

"Šta je bilo?"-Lea me zbunjeno pogleda, a ja se počnem smejati.

"Ma digo mi se bre, sačekaj."-Iskreno joj kažem, a ona prasne u smeh.

"Žao mi te."-Kaže kroz smeh, a ja legne na nju, pa uzdahnem.

"Poludet ću zbog tebe, bukvalno."-Promrmljam u njen vrat, a ona počne da me mazi po leđima.

"Jesi moj?"-Pita me, a ja zastanem na sekund. Koliko me njih to pitalo, ne znam broj. Ali nikada ni jednoj nisam odgovorio.

"Ma tvoj sam, srećo."

+

Probudio sam se bez Lee u krevetu, i naravno odmah mi najgori mogu scenario pada na pamet.

Podignem se u sedeći položaj, pa vidim papirić na njenom jastuku.

Uzmem ga u ruke, pa počnem da čitam;

Otišla sam kući, Tomo me nije prestao zvati.
Javi se kad se probudiš, pusa.

Lea

Bacim papir u pizdu materinu, pa se ustanem i odem do kupatila. Obavim što trebam i na brzinu se obučem.

Nađem mobilni među pokrivačima, pa nazovem Leu.

"Jutro!"-Javi se ona, onako veselo. A ja ne da nisam srećan, nego sam lud.

"Gde si?"-Pitam je, smireno, a vikao bih.

"Kući, gdje bi bila."-Kaže, ma jebem li ti majku!

"Dolazi ovde."-Promrmljam, ne sećam se kada sam zadnji put bio ovako ljut.

"Filip, ne mogu, Tomo je doma."-Prošapće, a ja uzmem šalicu i bacim je u zid.

"Ma dolazi ovde, nemoj da me nerviraš!"-Dreknem, moram uzet nešto za smirenje.

"Nemoj se derati, molim te. Vidjet ćemo se kasnije."-Kaže ona tiho, a ja se počnem smejati.

"Ma jebi se, ajde."-Prekinem poziv, pa bacim i mobitel negde u pizdu materinu.

Rastavit ću onog Tomu, oca mi.