Filip Djukić
"Filipe, ostat ću!"-Lea me uhvati za rame kada sam krenuo da sednem u kola.
"Nemoj bre da me lažeš."-Uzdahnem, ne mogu ja više ovo.
"Ostat ću, stvarno. Nagovorit ću svoje."-Zagrli me, a ja gledam u Stefana koji je izašao iz kafane i ne znam šta da radim.
Dal da joj verujem? Imam osjećaj da bi to moglo skupo da me košta. Stefan kima glavom, a ja zaklopim oči.
"Filipe, zagrli me, molim te."-Lea plače, a ja bi naradije u zemlju propao. Prvi puta da nekom otvorim srce, i kako mi se vrati? Tužno, brate.
"Filipe."-Lea obgrli rukama moj vrat, a ja je napokon zagrlim. Ali ne zato što hoću, već mi žao devojke.
"Idem kući."-Promrmljam, pa je odmaknem od sebe.
"Idem s tobom."-Kaže ona, aja odmahnem glavom.
"Ne ideš."-Sednem u kola i upalim ih, pa krenem. Želim biti sam.
Izađem na glavnu cestu, pa ubrzam. Šta se ona meni igra s glavom? Ide, pa ne ide. Hoće, pa neće.
Pa gde ovog ima, brate? Zavidim Jeleni i Milanu, našli se brate prije 7 godina i evo još su skupa. Zaljubljeni kao i prvog dana, svaku svađu prevazišli. A ja ne mogu svađu da prevaziđem s Leom, kada joj više ništa ne verujem.
A hteo sam samo da je volim. Samo to. I hteo sam da mene napokon netko voli, takvog kakav jesam.
Skrenem u ulicu, pa se parkiram ispred svoje zgrade i izađem iz kola.
"Hej! Otključaš mi?"-Ispred ulaza u zgradu me dočeka Ariana.
"Naravno, gde su tvoji?"-Pitam je, pa otključam vrata zgrade.
"Otišli do prodavaonice, a zaboravili da mi ostave ključ od vrata zgrade."-Slegne ramenima, pa se popne samo na prvi kat.
"Vidimo se."-Otključam stan, pa krenem da uđem.
"Filipe, jesi dobro?"-Pita Ariana, a ja se zaustavim i pogledam je.
"Nisam, bre. Ali neću da te zamaram."-Promrmljam, pa zatvorim vrata stana i skinem patike.
Moram da razbistrim misli, inače ću poludeti.
+
3 dana kasnije
"Ma ne razumem ja to bre."-Kažem Lei dok se ona smeje.
"Kako ne razumiješ? Pa sve ti ovdje piše."-Pokazuje mi nešti na mobilnom već dva sata.
"Nemoj da me smaraš."-Gurnem ju s fotelje, a Stefan prasne u smeh.
"Lea, bre, potres si napravila."-Smeje se Stefan i dalje.
Lea i ja smo se dosta ispričali i sve rešili. Ona neće da ode u Nemačku, a ja neću da bijem Tomu.
"Ajde bre, ne smaraj."-Opet Lea hoće na fotelju, a ja joj nedam.
"Užasan si!"-Legne ona na mene, a ja je zagrlim. Nedostajala mi je, jebeno.
"Odvratni ste."-David komentariše s kauča, a ja ga pogodim čipsom.
"Filipe bre, ti ćeš da čistiš!"-David kaže, a ja se počnem smejati.
"Ja uvek čistim, brate."-Slegnem ramenima, pa poljubim Leu u obraz.
"Idemo, luće?"-Pitam je i ona klimne, skoro je 1 ujutro. Ne mogu više da gledan, radio sam celi dan.
"Vidimo se, mangupi."-Kažem Stefanu i Davidu, pa navučem jaknu.
"Ajde, koristite prezervativ!"-Stefan viče iz boravka, a Lea i ja se smejemo.
Izađemo van iz stana, pa iz zgrade. Mnogo sam srećan, ne mogu ni da zamislim život bez Lee.
Sednemo u kola i ja ih upalim, pa izađem na cestu.
"Moji idu prekosutra ujutro."-Kaže Lea i ja klimnem.
"Hoćeš da ih ispratiš?"-Pitam je, ja njenu porodicu nisam upoznao i iskreno nemam želju. Pali mi u očima kada su pokušali da je odvoje od mene.
"Hoću."-Kaže Lea, a ja se spakiram ispred zgrade i izađem iz kola.
"Imaš ključ?"-Pita Lea dok izlazi iz kola i ja klimnem, pa otključam vrata zgrade i pustim nas unutra.
"Večer!"-Sretnemo Arianu na stepeništu.
"Gde ćeš, Ari?"-Pitam je, nisam je video od onog kada sam joj zalupio vrata pred nosem. Jebiga, bio sam sjeban.
"Kući."-Nasmeši se, pa prođe pored nas i ode napolje.
"Ari? Šta, sad si dajete i nadimke?"-Lea pita dok ulazimo u stan.
"Ne jedi govna."-Poljubim je, pa zatvorim vrata od stana i pribijem je uza zid.
Moje, i Božje.
YOU ARE READING
THE DEVIL HIMSELF // Book One
Non-FictionYou've got the devil; in your eyes. Zna ona tko je on. I on zna tko je ona. Obraćaju li pažnju jedno na drugo? Pa, ne baš. A i zašto bi? Ona je premirna, a on je predivlji. Potpune suprotnosti. No, hoće li ona slomiti vražjeg zavodnika? Možda. A mo...
