THE DEVIL HIMSELF // Book One

Chapter Eleven; Drunk

Filip Djukić

"Šta se ti svađaš s Leom?"-Tomo nije ni ušao, a već me iznerviro.

"Ne loži se bre."-Kažem mu, pa se ustanem s kauča. Ti ćeš mene da zajebavaš.

"Šta se svađaš, ajde? Reci, bre! Plače devojka kući ceo dan!"-Drekne on, a meni pritisak skoči na 100.

"Plače jer ima brata debila! Nemoj da me napadaš, pali."-Odem u hodnik, pa navučem patike.

"Nemoj te da se svađate."-Javi se Stefan iz kuhinje, ma mrš bre i ti u pičku materinu.

"Čega se plašiš, Filipe? Reci ajde, šta imaš s Leom?"-Tomo i dalje smara, a meni malo fali da ga ne udarim.

"Šta te boli kurac, bre!? Neka ti Lea kaže šta imamo."-Izađem van iz stana.

"Ne možeš da budeš s njom!"-Ide majmun zamnom.

"Ti ćeš da mi kažeš? Ma jebat ću je brate, celu noć samo tebi u inat!"-Dreknem, pa izađem napolje i otključam svoja kola.

"Filipe, gde ćeš?"-Izađe i Stefan napolje, a ja sednem u auto.

"Gde god, brate. Samo da ga ne gledam."-Zatvorim vrata, pa upalim kola i krenem.

Tomo i ja smo bili najbolji drugari do prije par dana. Koji kurac se dogodio? Pa kakav to najbolji drugar misli da ću da mu sjebem sestru?

Ja ne znam šta radim, Lea plače, Tomo me napada kao da sam zadnje djubre.

Gde je pošlo po krivu, bre?

+

Lea Jakšić

"Jel to Filip tamo?"-Stefan me pita, a ja pogledam oko sebe.

"Da."-Promrmljam, pa se ustanem od stola i krenem prema šanku.

"Filip."-Uhvatim ga za rame, a on me zbunjeno pogleda. Pijan je.

"Luće moje."-Privuče me bliže k sebi, pa me krene ljubiti.

"Prestani! Jesi normalan, nakon jedne svađe ti se opijaš?"-Odmaknem ga od sebe, a on se ustane sa stolice.

"Trebaš mi, bre."-Opet me privuče bliže k sebi.

"Pa zašto ovo radiš, Filipe? Zašto mi se nisi javio?"-Pitam ga, a on zabije glavu u moj vrat.

"Ne znam bre kako da se ponašam, nikada nisam bio u vezi."-Promrmlja, a ja uzdahnem, pa ga uhvatim za ruku i krenem prema izlazu.

"Ja ću da zadržim Tomu, idite vi."-Kaže Stefan i ja kimnem. On, Tomo i David su me nagovorili da malo izađem van i eto šta nađem. Filipa mrtvog pijanog; samog na šanku.

Izađem s Filipom van iz kafića, pa mu u džepu nađem ključ od auta. Otključam auto, pa smjestim Filipa unutra.

Izvadim mobitel i na brzinu pošaljem Tomi poruku da neću dolaziti kući, pa sjedne u auto i pokrenem ga.

"Gde ćemo?"-Filip nasloni glavu na moje rame, a ja uzdahnem.

"Kući, Filipe."-Kažem, pa izađem na glavnu cestu i ubrzam.

"Nađi ključ od stana."-Promrmljan i on kimne, pa počne tražiti po džepovima.

"Evo ga."-Preda mi ključ, a ja prođem rukom kroz kosu. Kako da ja budem s njim? Šta će nakon svake svađe otić u klub i opit se ko stoka?

Skrenem u Filipovu ulicu, pa se sparkiram ispred njegove zgrade.

"Izlazi."-Kažem mu, pa izađem van iz auta. Dobro da ne živi daleko, jer su meni i vozačka i prometna u mom autu.

"Ajde."-Filip izađe van iz auta, a ja zaključam auto i otključam ulaz u zgradu.

Uđem s njim u zgradu, pa se popnemo na prvi kat. Otključam vrata stana i pustim nas unutra.

"Idi u sobu."-Kažem mu, a on me zbunjeno pogleda.

"Što u sobu? Razvučen je kauč."-Kaže, a ja odmahnem glavom.

"Idi u sobu, kauč je neudoban."-Promrmljam i on skine tenesice, pa ode u sobu.

Ja se malo smirim, pa objesim jaknu i skinem tenesice, te ih lijepo posložim. Da nebi gospodin dobio dar govora ujutro kako je sve razbacano.

Uđem u sobu, a Filip je već u krevetu. Ja skinem traperice i obučem neku Filipovu trenirku, pa legnem u krevet.

"Dođi meni."-Promrmlja on, a ja ga ignoriram. Ljuta sam njega, jako.

"Dođi, molim te."-Privuče me k sebi, a ja uzdahnem.

"Filip, čemu sve to? Tvoje riječi ujutro su boljele, a nisu ti ni djela bolja."-Okrenem se prema njemu, a on me poljubi.

"Znaš da nisam tako mislio, luće."-Tiho kaže, pa me zagrli.

"Izvini, luće. Neću više da pijem, obećajem."-Promrmlja, a ja ga pogledam.

"Filip, ti možeš piti, ali pij umjereno! A ne ovako, da ne znaš za sebe."-Kažem mu i on kimne, pa me još jače stisne.

"Nemoj da odeš."-Prošapće, aja ga lagano poljubim.

"Neću."