Filip Djukic
"Kasniš, bre."-Stefan se odma javi, ne može on da ne komentariše.
"Pa radio sam, šta je? Jel ti teško bez mene?"-Preokrenem očima, pa sednem za sto.
"Gde je Lea?"-Pitam, mislio sam da će biti ovde.
"Priča s kevom u autu, a šta tebe zanima gde je Lea?"-Stefan digne obrvu, a i David načuli uši.
"Posle ću da ti kažem."-Ustanem se od stola i izađem van iz kafane, pa tražim pogledom Lein auto.
"A tu si."-Kažem sam sebi, pa dođem do auta i otvorim vrata. Lea me pogleda, pa se nasmeši.
Valjda to znači da smijem sesti unutra. Sednem u auto i zatvorim vrata, pa je pričekam sa završi s razgovorom.
"Dobro mama, vidimo se sutra. Ajde, pusa."-Prekine ona poziv, pa me pogleda.
"Dobro večer, šta ćeš ovdje?"-Pita me kroz smeh, e luće moje, ni meni nije jasno.
"Pa uđem u kafanu, a tebe nema."-Slegnem ramenima, nisam je video od jučer naveče. A nemam ni njezin mobilni da je čujem.
"Pa tu sam šta se brineš?"-Ugasi ona auto, pa uzme tašnu sa zadnjeg sedala.
"Idemo unutra?"-Pita me, a ja uzdahnem, htio bi malo da budem sam s njom.
"Jel bi bilo glupo da te zamolim za broj mobilnog?"-Skrenem pogled, da ne vidi da mi je neugodno. Šta se to samnom događa, bre? Pa ja sam čisto odlepio za njom.
"Ja sam mislila da imaš moj broj, pa svi smo u grupi na WhatsAppu."-Lea se počne smejati, a ne zna da sam ja izašao iz grupe prije jedno mesec dana. Mnogo su me nervirali s porukama. I naravno, nikada nisam spremio njezin mobilni, jer me nije ni zanimala.
"Nisam u grupi."-Promrmljam, pa izvadim mobilni iz džepa, "Piši broj."
Napiše ona broj, a ja se podsvesno nasmešim.
"Jel možemo sad na piće?"-Pits ona i ja klimnem glavom.
"Možemo, luće."
+
Lea Jakšić
"Gde je Tomo?"-Pita Filip dok ga vozim kući.
"Otišao je u Zagreb, poslovno nešto."-Slegnem ramenima, pa otvorim prozor.
"Hoćeš kod mene malo?"-Pita me Filip, a ja se počnem smijati.
"A što ću ja kod tebe?"-Nakratko ga pogledam, pa nastavim pratiti cestu.
"Pa pogledat ćemo film, nešto jest."-Slegne on ramenima, mislim da taj u životu nije pozvao curu negdje, jer nije ni trebao. One su napadale njega.
"Ajde, može. Ali ni ne pomišljaj na nešto neprimjereno."-Kažem, a on se nasmeši.
"Samo ako ti želiš, luće."-Nasloni se u sjedalu, a ja odmahnem glavom smijući se. Sve mi je draži i draži.
"Skreneš ovde levo, vidiš onu sivu zgradu?"-Filip mi pokaže zgradu i ja skrenem u ulicu, pa na parking zgrade.
Sparkiram se i ugasim auto. Odvežem se, pa uzmem ruksak sa zadnjeg sjedišta.
"Ajde, luće."-Filip izađe van iz auta, i ja napravim isto, pa ga pratim do ulaza u zgradu.
Uđemo u zgradu i popnemo se na prvi kat, pa Filip otključa vrata stana i pusti me unutra.
Ljudi moji, salon mu je stvarno apoteka, ali stan je još čišći. Ja ne znam kad on uspije čistiti? Svaka mu čast.
"Nemoj da ideš u boravak u patikama, slučajno."-Kaže on, a ja se počnem smijati. Skinem tenisice i jaknu, a on mi da nekakve papuče.
Pokaže mi stan, pa sjednemo na kauč u boravak.
"Zašto je rastegnut kauč?"-Pitam ga, nije mi jasno. Ima prelijepu sobu s ogromnim krevetom.
"Ma ne znam, naviko sam tako."-Slegne ramenima, pa se pokrije dekom, "Jesi gladna, žedna?"
"Nisam, nisam."-Odmahnem glavom, pa uzdahnem. Umorna sam od današnjeg dana.
"Ako jesi, donet ću ti. Kakav film hoćeš?"-Upali televizor, pa krene tražiti film.
"Neku komediju."-Kažem, pa mu uzmem malo deke i ušuškam se.
"Dođi bliže, bre."-Povuče me Filip bliže k sebi, a ja postajem nervozna. Koliko god da mi je drag, još uvijek ga se bojim.
"Ne boj se, luće."-Kaže, pa me zagrli i poljubi u vrat. Nakon par minuta, počne mu zvoniti mobitel.
"Reci, brate?"-Javi se on na mobitel, a ja nastavim gledati film.
"Ne znam, valjda je kući."-Sigurno zove Stefan da provjeri gdje sam, meni se isključio mobitel.
"Ma spava možda bre, ne smaraj me. Aj, ćao."-Prekine Filip poziv, pa opet prebaci ruku oko mene i počne me maziti.
"Ajde, okreni se malo prema meni."-Šapne on, a meni srce nabija kao ludo. I naravno, pravim se kao da ga ne čujem.
"Lea, bre, okreni se."-Kaže malo glasnije i ja se okrenem prema njemu, "Da?"
"Šta si nervozna tako?"-Pita me, pa me poljubi u obraz i u vrat.
"Nemoj, Filipe."-Promrmljam, pa položim dlan na njegova prsa i pokušam ga odgurnuti.
"Pa neću da te silujem, bre."-Prošapče on, pa makne moju ruku i opet me poljubi u obraz.
"Filip."-Uzdahnem, ne želim biti jedna od njegovih djevojaka za jednu noć. Ja nisam takva, niti ću ikad biti.
"Daj da te poljubim."-Približi se mojim usnama, a ja zanijemim.
"Neću na ništa da te silim, obećajem."-Šapne, pa me lagano poljubi. Ja položim dlan na njegov obraz i prestanem se opirati, jer neću lagati. Godi mi.
Prokleto se dobro ljubi. Svojim jezikom pređe preko moje usne i ja lagano otvorim usta. On se nasmiješi, pa me nastavi ljubiti. Bože, nemoj da ovo prestane.
"Spavaj ovde, nemoj da me ostavljaš."-Odmakne se malo od mene, a ja kimnem. Ne želim otići.
"Daj da te ljubim još malo."-Opet me krene ljubiti, a ja ga privučem još bliže k sebi i produbim poljubac.
Sada mi je jasno zašto se cure ne odvajaju od njega, kao droga je. A i ja ću postati ovisna, kako mi se čini.
"Gde je meni pamet bila do sad?"-Filip pita dok me ljubi, a ja se počnem smijati.
Ne znam Filipe, ne znam.
YOU ARE READING
THE DEVIL HIMSELF // Book One
Non-FictionYou've got the devil; in your eyes. Zna ona tko je on. I on zna tko je ona. Obraćaju li pažnju jedno na drugo? Pa, ne baš. A i zašto bi? Ona je premirna, a on je predivlji. Potpune suprotnosti. No, hoće li ona slomiti vražjeg zavodnika? Možda. A mo...
