THE DEVIL HIMSELF // Book One

Chapter Eight; Madness

Filip Djukić

"Lea, probudi se."-Pokrijem Leu, pa ju protresem, a ona uzdahne.

"Moram u radnju."-Prošapćem, radim od 9. A najradije bi ostao u krevetu s njom.

"Evo, evo."-Promrmlja ona, pa otvori oči i pogleda me. Lepo moje malo.

"Možeš ti da ostaneš. Pa kad se naspavaš dođi do radnje."-Kažem joj i ona kimne, pa se okrene na drugu stranu.

"Ma što se okrećeš? Dolazi ovde!"-Privučem je bliže k sebi, pa je poljubim u vrat. Nisam inače tip koji će da zagrli i mazi devojku, ali s njom je drugačije.

"Ostavit ću ti ključ na stolu."-Kažem i ona klimne, pa me primi za ruku i poljubi u rame.

"Lea, nemoj da ne dođeš u radnju. Neću moć u stan."-Poljubim je u obraz, a ona se počne smejati.

"Idi više, pusti me da spavam."-Kaže ona, a ja je lagano ugrizem za vrat.

"Idi raditi!"-Okrene se prema meni, pa me poljubi. Samo to sam čekao, kako se moje luće dobro ljubi.

"Sad ću."-Mrmljam dok me ljubi, ne mogu da verujem da sam spavao u krevetu s devojkom, koju nisam iskoristio.

Posebna si, bre. Garantujem.

"Do kad radiš?"-Pita me, pa se odmakne malo od mene. Gde bežiš, luće?

"Radim do 15."-Kažem, pa se protegnem. Neda mi se nikako.

"Vidimo se nakon toga?"-Pomazi me po obrazu, a ja se nasmešim.

"Naravno, šta se brineš luće?"-Poljubim je u čelo, pa se ustanem. Moram da se otuširam.

"Spavaj ti."-Poljubim je još jednom, pa odem pod tuš. Nisam ni sanjao da mi može da bude ovako lepo.

+

"Dobar dan."-Ulazi Lea u radnju, a ja se nasmešim.

"Jesi se naspavala?"-Pitam je dok tetoviram Miću. On je isti kao i ja, što više tetovaža, to bolje.

"Jesam. Ostavit ću ti ovdje ključ."-Kaže, pa ostavi ključ na stolu pokraj vrata.

"Luće, ovo je Mićo."-Kažem, bilo bi vreme da ih upoznam.

"Lea, drago mi je."-Upozna se ona s Mićom, a on se nasmeši.

"Znači ti si ta zbog koje me Fićo trezan tetovira?"-Počne se Mićo smejati.

"Da, ta sam."-Lea mu uzvrati osmeh, pa mene poljubi u obraz.  Iznenađen sam, neću da lažem.

"Moram po Tomu. Vidimo se."-Kaže, pa nam mahne i izađe iz radnje.

"Mala ti je top, evo, nemam reći."-Komentariše Mićo, a ja ne mogu da se ne nasmešim.

"Stvarno je, mnogo sam srećan."-Priznam, pa ne skidam osmeh s lica od jutra, svi me pitaju šta mi je.

"Drži se ti nje Fićo, vidi se da je dobra devojka."-Mićo kaže i ja klimnem, ma najbolja je brate.

"Sreo sam Leu napolju."-Stefan ulazi u radnju, a ja ga zbunjeno pogledam.

"Ma gde?"-Dignem obrvu, ne trebaju svi da znaju za nas. Bar ne još, sve će da pokvare.

"Ma blizu radnje, išla je valjda do prodavaonice."-Slegne Stefan ramenima, a ja se kao čudim. Mićo je skoro umro od smeha.

"Gde ćemo danas Fićo? Zvale me one dve od prošlog vikenda, hoće s nama na Milanovu žurku. Njemu i Jelki će danas da bude 8 godina veze."-Stefan sedne na kauč, a ja ne znam šta bi mu rekao. Ako kažem da idu, Lea će da se naljuti, ako kažem da ne idu, Stefan će da ispituje zašto.