Tragom čežnje

3

Iskoristila je posebnu priliku danas i ustala se ranije, dorucak bi uvijek bio kada se ona ustaje jer je Rajan tako naredio, medjutim sada je ona sef kuhinje i znajuci da se on budi mnogo pre nje navila je alarm da je probudi. Cuo je njene korake i vec se polako nervirao jer se ustala rano, ali nije hteo kvariti to jer je video juce koliko je htela da on proba njenu hranu. Pustila je muziku sa radija i krenula u spremanje klasicnog dorucka, samo ovoga puta zacini i dekoracija bila je potpuno drugacija.

Iskoristila je priliku nakon toliko meseci da pokuca na vrata Rajanove sobe sto i uradi. Nikad nije usla tamo i ako je ogromnu kucu znala u prste. Nije odgovarao, te ona blago otvori vrata i proviri glavom... Ocekuvala je drveni krevet,tamnu posteljinu, tamne zidove, i rusvaj... medjutin njegova soba bila je slicna njenoj... Bijeli zidovi sa prelepim namjestajem unutar sobe,zavjese bile su bijele ali sklonjene da bi suncev zrak prodirao unutar nje. Sa lijeve strane kupatilo i soba sa radnim stolom iza kog de nalazi polica sa ko zna koliko knjiga poredjanim po velicini. Krevet zategnut u liniju... Cak je soba mirisala na njegov parfem onaj koji svaka zena voli imati na sebi kada zagrli muskarca
Bez teksta je stajala i posmatrala sve to ne primjecivajuci Rajana koji je sa peskirom oko struka stajao i uveliko vec posmatrao nju.

-" Mozes uci ako zelis..."

Grub muski jebeno savrseni glas se oglasi, a ona poskoci u mestu postidjeno kad shvati da njehovo tijelo na sebi ima samo peskir i to na dnu kukova. Skupi hrabrost pa ga osmotri od pete do glave kako ne bi ispalo previse providno. Nije normalno da momak ima ovako tijelo savrseno...

-" Dorucak je spreman, mislila sam da nijesi tu pa sam usla da provjerim."

Izvuce svoje tijelo iza vrata i zatvori ih

-"cekam te dolje"

Prigusen smijeh nacrta se na njegovo lice njenim potezom dok i dalje gleda u zatvorena vrata. Kroz glavu mu prolazi da bi sve dao da istera to stidljivo dijete iz nje,ali kada mu ta misao prodje glavom pokori sebe i obrise osmeh sa lica isti tren. "Ovakve misli ne smiju da se ponavljaju!" Unutrasnji glas u glavi ga opominje.
Sisao je i prisao stolu,a ona stane pored stolice da je on ne bi odmakao po obicaju. Jasno mu je sve samim tim dopusta da bude po njenom.

-"Kako si spavala?"

Poceo je prvi sa pitanjima koje postavlja svakog jutra.

-" Odlicno, nijesam imala bolove... Kako si ti spavao?"

Pitala je dok ispred njega postavlja tanjir koji se sarenio. Pogledao je u nju,potom u tanjir i u opste nije iznenadjen ovim sto vidi...

-"Dobro sam spavao i prelepo mirise"

Sakrila je svoj osmijeh, potom sjela pored njega. Na malo vecem stolu uvek su sedeli njih dvoje i to mjesto joj nije bilo milo jer nije mogla da ga posmatra kao sto je on mogao nju... Neprimjetno.

-" Zasto ne sedis ispred mene, mnogo je lakse imati sagovornika ako ga gledas u oci"

Oh sad bi sebi iscupala kosu jer u moru glupih pitanja ona ga je pitala ono najgluplje. Medjutim on poveca taj blam kad ne odgovori na njeno pitanje... Nije mu to bio cilj, pa cim primjeti njeno spustanje glave progovori.

-"Upravu si... Ako se sjetis sjutra obavjesti Samanutu da ne postavlja vise ovde pribor"

Trudi se izgledati prirodno,ali u sebi je i previse nego iznenadjena i srecna zbog ovoga. U tisini krenuli su doruckovati, a nakon par zalogaja uzeo je gutljaj kafe.

-"Moram priznati da si bolja od Samante cak i kafa je bolja"

Ne uspjeva ovaj put sakriti svoj osmije jer ga on vjesto ugleda.

-" Da li imate neku posebnu zelju za rucak gospodine Holseme"

Slegnu je ramenima

-" Gospodjica uvijek odlucuje... Ja se solidarisem. U ostalom, danas jedem sve sto kuvarica spremi"

-"Da li ides na posao danas?"

Primjetila je da nije obucen kao inace kada doruckuje jer posle dorucka odmah krece na posao.

-"Danas ne... Mozda bi mogli da obidjemo baletske skole posle rucka?"

Ustala je brzisnki sirivsi svoj osmijeh od uva do uva gledajuci u njega. On se nikad ne sali sto je dobro jer je mislio ozbiljno ovo.

-" ti i ja ?"

Upita u nevjerici.

-" Ako ne zelis ici sa mnom, moze Gligor ici..."

-" ne,ne idemo ti i ja nego sam malo iznenadjena"

Vec nekoliko puta izvukao je osmijeh na njeno lice. Ovoga puta je ustao kad i ona od stola i otisao u svoju sobu... Uzeo je papire kako bi zavrsio poslove vezane za fabriku koju posjeduje i koja pokriva sve njegove poslove. Ali nije uspjeo da se skoncentrise... Njen smeh ga je ometao, njen glas ga je terao da razmislja o njoj sve jer mozak pocinje da predaje borbu koju dugo vodi sa srcem.

-"veliki dobri momak,jako si lep momcino... Jesi li gladan?"

Trcao je za njom, a ona oslobodila se straha. Bestio bio je ogromni Rotvajler koji je cuvao kucu preko noci... Cinilo de da je to jedino zivo bice za koje je Rajan bio vezan jer je sa njim provodio vreme, dresirao ga i naucio svemu i svacemu. Nije odmah prihvatio novu gazdaricu, ali izgleda da je Bestio zavoleo koliko i gazda malu plavu smaragdnu princezu. Stajao je na ogradu svoje terase i pratio kako se sa uzivanjem igrala sa psom. Lezao je kod nje na krilo, tezak koliko i ona.

-" Noel ustani sa zemlje prehladices..."

-"Koliko dugo si tu?"

Uz osmeh mu se obrati dok Bestia mazi kod uva sto najvise voli.

-" Toliko da vidim da trcis bosa i sjedis na hladnoj zemlji"

Raduje je sto ga je pokrenula i sto on konacno prica sa njom. Ovo joj je itakako prijalo.

-" Dodji sa nama..."

Rekla je bez nade da se to zaista moze desiti, mislim ipak je to Rajan nepredvidljiv i ne bas drustven ali kada se na spoljnim vratima pojavi Rajan sa njenim papucama u rukama odmah se iznenadjeno ustala.

-" Zavoleo te je"

-"I ja njega,a plasila sam ga se u pocetku... Koliko ga dugo imas?"

Spustio je papuce ispred nje,a ona ih mrzovoljno obuje. Hod po travi je smirivao napetost koju bi Rajan stvorio svaki put kad im se pogledi sretnu.

-"2 godine, bio je mali kad sam ga pronasao ispred fabrike i uzeo sam ga kod sebe... Nazvao sam ga Bestio."

-"Zvuci spanski"
Zamisljeno pogleda u njega.

-"Zver opasan je... nekako poseban,pametan, uredan svemu sam ga naucio"

Kakav gazda takav ljubimac rekla bi ali precuti glupo joj je da to kaze. Bestio bio je pedantan, uvek ocesljan, mirisljav, dobro uhranjen. Nije lajao,ali ne daj Boze da neko pridje njegovom dvoristu... Ovoga puta ona prva zacuti.

-" Mogu li da te pitam nesto?"

Podigao je pogled prema njoj.

-" Naravno"

-" Odakle ljubav prema baletu?"

Ocekivala je neko drugo pitanje,na stranu sve ona zaboravlja da Rajan sve znao o njoj i da ne treba nista nikad da je pita saznace sam ako bude bilo potrebe.

-" Mama je bila profesor u baletskoj skoli. Bila je najbolja balerina na svetu..."

-" Znaci dobra plesacica..."

-" Najbolja, osvojila je skori svako takmicenje na koje se pojavila i ja sam je gledala kako carobno plese uz najljepse arije u gradskom pozoristu"

********************