Tragom čežnje

13

Gledam je kako se pazljivo pakuje za turnir koji sledi. Gotovo da je sve poslozila u liniju u svojoj sportskoj torbi, nakom cega pogleda sebe u ogledalo popravljajuci pundjicu na glavi.

-" Prelepa si..."

Osjetim njenu zbunjenost, potom ugledam njene crvene obraze. Ne znam sta mi je bili da joj to tek tako kazem... Nije mnogo pricala danas, juce mi je rekla da ce imati tremu i da ocekujem od nje da ce da cuti sve dok se takmicenje ne zavrsi. Znam koliko je ovo vazno za nju, tako da nijesam postavljao pitanja. Vozio sam pravo prema dvorani, te kad se parkiram ugledam i lika sa helankama.

-" Rajane..."

Okrenem se prema njoj,a onda osnetim njene njezne prste na svojoj bradi, hladne ruke i njezan poljubac na mojim usnama.

-"sss"
Postavila je prst izmedju nas kad je bilo najsladje i izasla iz auta. Nasmije me ovaj potez te izadjem i ja samo udjem na drugi ulaz. Takmicenje je pocelo, a ja sam siguran da ljepsa balerina nece krociti na binu od nje. Sve su tako dosadne i monotone, a kad ona izadje blistav damski smijeh se rasiri, te polako i skoncentriano krece igrati. Ne znam koji su to koraci, nikad nijesam imao zelji da gledam balet... Ni sad ne bih da ispred sebe ne gledam svoje sve kako uziva dok pravi pokrete za koje sam siguran kad bih pokusao polomio bih nos.
Svi su je gledali sa divljenjem i komentarisali kako je brilijantna plesacica.

《NOELINA PERSPEKTIVA》

-" Bila si fenomenalna"

Martin me snazno grli dok ja pokusavam da dodjem sebi,ovaj osjecaj bio je nevjerovatan...

-" Noel..."

Njegova ruka uzem moju.

-"Hvala,uzivala sam na bini"

Pokusam skloniti ruke, ali on ih ne pusta.

-" Hoces li da veceras proslavimo pobjedu zajedno?"

Njegove oci se rasire dok mi se sve vise i vise priblizavao.

-" Ne shvati me pogresno,ti si hodajuci dijamant i svi moji pokusaji da te osvojim su bili propast... Ne znam sta vise da uradim sve sam pokusao. Svidjas mi se i to previse"

-"Martine molim te skloni se od mene"

Kazem kad me pribije uz zid bez ikakvog povoda.

-" Ne zelim da te povredim, samo mi reci zasto ne zelis da mi pruzis bilo kakvi sansu."

-" Martine..."

Krenem polako da se spremam u objasnjavanje.

-" Martineee!!"
Vrisnem kad Rajan uleti u slacionicu i sakom zavali Martina tako da je pao na pod preko klupa. Prilazim mu i kleknem na koljena da provjerim je li pri svjesti,je li ziv nakon ovakvog udarca

-"Ti si lud!"

Vrisnem na Rajana,koji zadihano i bijesno gleda u oboje.

-"Sta taj gad ima da ti se priblizava!"

Vrisne na mene,a ja kad se ubjedim da je Martin ziv pokupim svoje stavri i krenem prema autu.

-" Odakle mu pravo da ti izavljuje ljubav!? Da te pribija uz zid!"

Hodao je iza mene i zivcano govorio, moje kuliranje ga je iritiralo vise nego sve zajedno sto je Martin uradio. Ljuta sam,bijesna i sad bih ja njega sakom odvalila...

-" Zasto ga nijesi udarila!"

Kad stignemo do auta okrene me prema sebi dok ja pogledam u njegove oci i dalje ne progovaram.

-" Nijesi valjda ljuta jer sam udario helanka idiota!?"

-"Idemo kuci..."

Gurnem ga od sebe i udjem u auto.