Tragom čežnje

12

-" Dobro jutro"

Kazem tihi nakon sto je ugledam nakon nedelju dana u kojim me je kulirala i izbjegavala. Nikad tezih nedelju dana u zivot ako me neko pita ali na kraju je ipak izasla. Najteze mi je sto sam iskocio iz okvira u kom smo bili na pocetku, sad ne mogu da ne pricam sa njom, ne mogu da cutim za stolom zelim da pricam sa njom,da opet zaspe na mom ramenu, da se osjetim zivim. Nesanica se vratila gore nego ikad, a najgore od svega je sto mi kroz glavu prolaze njene suze tog dana, potom nakon poljubca dobio sam samar i to me muci i ako vjesto skrivam i trudim se da se ne secam toga.

-" Mozemo li da pricamo?"

Cujem kako tiho izgovara, a ja se odmah ispravim i pogledam u nju.

-" Necu prijaviti policiji ubistvo..."

Kaze tiho da Samanta ne cuje i ako u ovoj kuci svi vec znaju sve o meni, znaju cime se navim i da mi nije strano ubiti ljude kojo to zasluze.

-" ali..."

Uvijek postoji ali pa ga postavim odmah...

-" Doci ces na takmicenje da me gledas kad budem plesala "

-" Hocu..."

-" Ne vjerujes mi?"

Pita tiho nakon malo duze tisine,zbunjeno sastavim nase oci.

-" Stavio si toliko ljudi da pazi kucu kad nijesi tu"

-" Da sam se plasio da ces me prijaviti ne bih ti ostavio telefon"

Pogledam u telefon koji je pored nje, a ona se odmah postidi. Ponavljam,sve bih dao da to stidljivo bice isteram iz nje kad je sa mnom.

-" Nikad ne bih uradila nesto sto ce da ti naskodi..."

Rekla je tiho...

-"Zao mi je sto nocima nijesi spavao zbog mene, mislila sam da se plasis da cu kad zaspes da odem u policiju"

Ustao sam od stola

-" Dodji..."

Rasirio sam ruke,a ona isti tren uskoci u moj zagrljaj bez razmisljanja... snazno me zagrlila dok osjetim kako moja majica skuplja njene suze.

-" Izvini za sve sto sam ti rekla, plasila sam se da ces da me mrzis nakon svega"

-" Noel ni u ludilu te ne bih mrzeo. Nemoj da places... Pogledaj me."

Polako podignem njenu glavu i spojim njene sa svojim ocima

-" Na zalost moj posao je takav ili cu cuvati one koje volim ili ih necu imati. Uskoro cemo srediti i Dereka i bices bezbjedna ali dok njega ne sredim mora te pratiti obezbjedjenje..."

Klimala je glavom i ako je u glavi imala pregrst pitanja,nastavila je da me grli sto je snaznije mogla. Ovo je bila nasa najduza svadja...

-" Kako znas da nijesam spavao?"

Kroz glavu mi prodju njene rijeci, ako zna da nijesam spavao onda znaci da ni ona nije spavala.

-" Plasila sam se prvo tebe i nijesam mogla spavati, a kad zaspem cula bih tvoje korake. Danima nijesam spavala,htela sam da ti se bacim u zagrljaj i placem dok suze same ne nestanu jer sam ispala glupa... Plasim se coveka koji mi je dao sve sto sam mogla da zamislim, coveka koji mi je spasio zivot i ublazio svu bol jer nijesam ostala sama posle gubitka roditelja. Nisi zasluzio da ne spavas i da cujes sve to od mene."

Moja ruka njezno mazi njene obraze kako bi svaku suzu obrisao. Njezno me privukla sebi i pogledala u oci

-"Izvini..."

Topao dah je na mojim usnama dok ona gleda u njih blago griclakuci svoju.

-"opet cu popiti samar"

Njene usne dotaknu njezno moje,dok se namrsti kad osjeti kako se smijem.

-" Sta je!?"

Nervozno se odalji od mene.

-" Je li ti ovo prvi poljubac?"

Postodjeno me pogleda, a ja vidim priliku da konacno bar malo uklonim tu stidljivost od nje. Koliko dugo sam mastao o ovome... Zakucavam njene usne i krecem da ih ljubim sporo ali agresivno tako da je polako krenula uzvracati. U pocetku nespretno ali samo par trenutaka dok ne uhvati ritam, a meni njena paznja koja je usmjerena na uzvracanju poljubaca pomogne da je podignem i sjednem na ogromni sto. Toliko sam mastao o ovome da sad konacno to i dobijam. Njene noge su oko mog struka dok ja svojim rukama vjesto krenem ispod njene majice sarao sam po njenim ledjima polako prelazeci na stomak ka gore.

-" Rajane!"

Lupanje na vratima prekida momenat izmedju nas. Ne znam kako je do ovoga doslo, ali oboje smo zadihani i ne bas srecni sto je sad sve stalo. Njeno crvenilo na licu me nasmije tako da kad sidje sa stola ostavim sitan poljubac na usnama jos jednom. Samanta je ovo vidjela i ocigledno da je Noel to shvatila pa brzinaki namjesti svoju kosu.

-" Lovrene udji!"

-" Hitno..."

Zastane kada ugleda Noel,svo troje smo zadihani i ovo je smijesno takodje.

-"Pricaj"

Opiminjem ga, a on vrati pogled ne mene.

-" Derek nam je pobjegao... Shvatio je da ga pratimo,nije upao u zamku."

-"Drzimo ga dalje od Noel"

-" Ona je za sada bezbjedna, zasto je ovako crvena? Je li ima temperaturu?"

Kut usne mi se namsije, a kad Lovren to ugleda odmah krene par koraka nazad. Mislim da je njena stidljivost sada dostigla vrhunac

-" Idem ja, cuvajte se oboje..."

Nastane neprijatna tisina u kuci dok gledamo vrata koja je Lovren zalupio.

-"I kad je to takmicenje?"

Pokusam da zanemarim sve sto se desilo pre samo par trenutaka,da ne pominjem... Neprijatno joj je ocigledno.

-" Sjutra..."

-" Bicu tamo"

-" Idem u sobi malo da legnem..."

-"Dodji da lezimo zajedno pored vatre"

Ne pitam za dozvoli vec je uzmem za ruku i prislonim je uz sebe. Treba mi malo sna,umoran sam i samo pored nje mogu da zaspem. Mazio sam njenu kosu, a mislim da je ona slusala otkucaje mog srca. Zeleo bih da se nijesam zaljubio u nju,ali jace je od mene.
Prigrlio sam je i mirisao njenu kosu dok ona njezno mazi moj obraz i ceska moju kosu. Prelazimo li ovo na level iznad?

-" Kad cu znati zasto imas nesanicu?"

Pita tiho, dok se ja napravim da spavam. Ne zelim da kvarim ovako lijep dan sjecajuci se uspomena koje bih morao da pricam.