Tajkun u mom gradu

Bolničarka

Znam da kasnim danas ali evo me...

Gorim. Toliko mi je vruće da želim da iskočim iz sopstvene kože. Otvorim oči i shvatim da je još uvek noć, gori lampa sa Šonove strane a ja sam gola, imam samo brus i gaćice na sebi. Okrenem se i vidim moju spavaćicu na podu. Mora da sam je skinula u nekom trenutku. Ustanem i okrenem Šona. Pipnem ga za čelo da vidim da li ima temperaturu. On je otvorio oči i zaključila sam da ima temperaturu i dalje.

- I dalje imaš temperaturu.

- A ti si gola u mom krevetu.

Sklonim ruku prebrzo.

- Emituješ vrelinu oko sebe – pokušam da se opravdam.

- Znao sam da ćeš jednom doći u moj krevet – nasmešio se ili je to pokušao.

- Ne budali – podignem nogu da ga preskočim i odem po toplomer ali Šon me hvata za ruku i završim na njemu.

- Šta...

Uspravio se se, stavio drugu ruku na moja gola leđa a prvu prebacio na moj vrat. Bio je vreo i zavodljiv. Spustim ruke na njegova ramena da ustanem ali on se okrene i ja završim pod njim.

- Šta to radiš? – pitam ga.

- Trenutno razmišljam ali nisam siguran da moj mozak funkcioniše kako treba – studira mi lice.

- Nisi dobro, goriš – stavim ruke na njegove obraze. Jebote vreo je.

- Tačno – izustio je tiho i spustio usne na moje.

Čini mi se kao da se mekoća od hiljadu stepeni spustila na moje usne a kad je opustio svoje telo ma spržio je moje. Bio je vreo, i mek, i nežan. Ako je sudeći po silini kojom me je mrvio – želeo me je. Naše ljubljenje postaje sve intenzivnije, njegove ruke smelije a kurac počinje da me bode. Podignem jednu nogu a zatim napunim svoje šake njegovom kosom.

U trenutku ludila ugrizao me je za usnu o tvorila sam oči.

Jebote šta ja to radim? Čovek ima temperaturu.

Verujem da nema snage da se bori sa mnom jer se samo okrenuo. Izađem iz kreveta teško dišući, on je bio miran. Pobegnem iz njegove sobe da se rashladim u kupatilu.

. . .

Ostatak noći nisam spavala, ali Šon jeste. Kako sam noćas bila nevaljala i grizla me je savest zbog toga, napravim zdrav doručak i skuvam kafu. Pretpostavila sam da će jutro nakon biti neugodno.

- Dobro jutro – Šon me pozdravlja i zadržim tanjir da mi ne ispadne iz ruku.

- Dobro... dobro jutro – pozdravim ga.

- Ima li kafe? – pita me mirno.

- Da. Temperatura? – pitam i okrenem se da uzmem kafu.

- Imam ali je mala, koliko sam razumeo doktora sinoć držaće me tako neko vreme, više me nervira moja malaksalost.

- Da – pružim mu kafu.

- Hvala.

- I doručak je spreman – dodam.

- Nisam još uvek gladan, nemam baš apetiti.

- U redu, idem ja da radim ako ti treba nešto zovi – moram da pobegnem.

- Martina?

- Da?

- Mislim da sam nešto halucinirao noćas. Nisi li možda bila u mojoj sobi?

- Ne! Mislim da, jednom ili dva puta da vidim da li imaš temperaturu, ali to je normalno, ako je sudeći po doktoru.