Tajkun u mom gradu

Muke nauke

Nakon što je Konor izašao Šon je ustao iz fotelje i prošao rukom kroz kosu.

- Moj naredni termin je popunjen – pogledam u Šona.

- Kako to dolaziš na posao? – počastio me ozbiljnim pogledom.

- Izvini?

- Izgledaš kao da si pošla na jebeni foto-sešn – opsovao je.

- Nosim suknju pristojne sužine i košulju, to obično nose poslovne žene – nemoj da si se nasmejala.

- Dekolte ti je predubok, sela si tako da ti vidim skoro cele noge i našminkana si.

- Ne znam šta je sa tobom ali ovo je moje svakodnevno izdanje.

- Nije tačno! Ti obično šetaš u podžami.

- Kod kuće.

- I nisi sređena – dodaje.

- Kod kuće – ponovim.

- Dok sam ležala koronu, normalno da se neću sređivati za ležanje u krevet i zašto pobogu o ovome diskutujemo?

- Zato što u tvom prisustvu muškarci ne razmišljaju šta rade, onaj klinac umalo nije poginuo ovde!

- Konor nije klinac. Šone šta je sa tobom? Vičeš, ponašaš se nenormalno i komentarišeš moj izgled. To se tebe ne tiče.

- Ti si navodno zaljubljena u mene – optužuje me.

- I?

- I ne izgleda tako.

- Ne znam šta si očekivao.

- U najmanju ruku da me uhodiš!

- Prestani da vičeš i zašto bih te uhodila? Rekao si da nisi zainteresovan i to je bilo to.

- Nikad nisam rekao da sam nezainteresovan za tebe – podigao je prst.

- Vidim da sam nešto propustila ovde ali nema veze. Šone ja sam gradonačelnica, ne mogu da se ponašam nepristojno i nemam vreme da te uhodim, shvatam ja da si ti navikao na određeni postupak posle raskida ipak si ti neki faktor ali meni srce moje to ne znači ništa. Zato molim te prestani da se ponašaš kao ljubomorni bivši dečko, ti si mene ostavio.

- Nisam.

- Ja se sećam drugačije i molim te, trošiš mi vreme satvarno imam posla.

- I ja imam posla preko glave, vodim imperiju pa evo me ovde na sastanku sa tobom i slušam o tome koliko je neka razrušena zgrada važna za ovaj grad!

- Poslednji put ti kažem, prestani da vičeš i imam obaveze, ne mogu da se bavim tvojim bubicama. Granica, privatno i poslovno sećaš se?

- Jebale me i granice i zgrade. Razgovaraćemo kod kuće - hvata me za mišicu.

- Ne mogu, izlazim večeras sa curama – rešim da ga još malo mučim.

- Gde izlaziš?! Vlada korona! Jel hoćeš ponovo da se zaraziš?

Da li ja pričala ili kanta tropala njemu je očigledno svejedno.

- Pusti me – kažem mirno.

Oslobodio mi je ruku.

- Stvarno moramo da razgovaramo – snizio je ton.

- Ne mogu pre deset večeras – progutam knedlu.

- Čekaću te.

. . .

Osetila sam neku nadu teško je to objasniti ali Šon nije ravnodušan prema meni jedva sam čekalaa da proćaskam sa curama ali Majk mi je poremetio planove.