Tajkun u mom gradu

Nada

Spavala sam duže nego obično i kad sam sišla dole nije bilo nikog u trpezariji, kako mi je juče starac pokazao celu kuću i imanje znala sam gde je kuhinja. Zatekla sam tamo tri žene koje su mi odmah skuvale kafu bez kofeina i postavila mi doručak.

Sinoć sam odlučila da se vratim kući, jednostavno imam puno posla a i neugodno mi je da budem ovde. Krenem po telefon da nazovem Šona jer moramo razgovarati ali se sudarim sa Klarom. Ovo je bilo čudno, kao da je plakala.

Uputila mi je otrovan pogled i bez reči prošla pored mene.

- Dobro jutro i tebi – prošapućem više za sebe.

Nakon desetak koraka naletim na Šona.

- Hej, ustala si – iznenadio se.

- Da, upravo sam doručkovala.

- Kako se osećaš?

- Dobro, baš sam krenula da te nazovem, treba da razgovaramo.

- Znam. Hajde idemo u baštu.

- U redu.

Izađemo napolje i setim se Klare.

- Šta si uradio rođaki?

- Moj otac je izbacio iz kuće.

- Šta?

- Misli da nije u redu da ona živi sa nama, naročito sad.

- Ne razumem.

- Želim da se preseliš ovde – bio je ozbiljan.

- Molim?

- Beba i ti, želim da živite ovde.

- Am... zašto?

- Ovo je najbezbednije mesto na svetu, imanje je dovoljno veliko za sve i koliko mi bilo mrsko da priznam moj otac je u pravu, treba da dete odgajamo zajedno.

- Da li ti živiš ovde? – ne znam čak ni gde on živi tačno.

- Komplikovano je.

- Pojasni mi.

- Ovo je imanje Rokfelera, naša zaštićena luka, imanje se prenosi sa oca na sina i nakon smrti mog oca biće moja kuća, ali do sada ja sam živeo na nekoliko lokacija, volim da živim sam i preferiram mirna mesta.

- Kao Sent Luj – pogodim.

- Tako je.

- Ali stvari su se promenile, dobićemo dete i ne mogu da lutam od grada do grada, treba nam jedno mesto za život a ovo je najbezbednije.

- Vidim... Šone ja već imam kuću koju sam spremila za dete, planiram da živim u njoj.

- Želim da živim sa vama. Želim da mi pružiš priliku da ti dokažem da mogu da budem dobar otac našem detetu i dobar partner za tebe.

Ovo nisam očekivala.

- Želiš da budemo zajedno?

- Da.

- Po koji put? – moram da pitam.

- Martina...

- Više ti ne verujem Šone, već si me ranije povređivao, nisam sigurna da želim ponovo da se upuštam u to.

- Šta da uradim da bih to promenio? Da bih ti dokazao da sam spreman da ti se obavežem za ceo život.

Bila sam šokirana, noćas smo vikali jedno na drugo kao ludi a danas mi on obećava ceo život. Šta se događa?