U okovima ubice

5. Deo

Aida

Otvorim oči i ugledam pored sebe ženu kako sedi i meri mi pritisak. Osećam jaku bol u glavi kada se setim ko je zapravo on. Toliko je ljudi ubio, tolika tela su pronađena na dnu raznih reka. Zar mu nikada nije bilo žao?

Zašto sam morala da se upletem u sve ovo? Ah, da. Da ne bih dobila otkaz i spavala na klupi u parku.

– Kako se osećaš? – nežnim glasom me upita starija žena.

– Boli me glava – požalim joj se.

– Pritisak ti je nizak, onesvestila si se. Boleće te malo, pa će prestati.

– Vi ste doktorica? – nisam je ranije viđala.

– Na neki način. Ispričao ti je Lav ko je on zapravo, a mogla si zaključiti kada si videla ubistvo. Kada dobiju neki metak ili neku drugu povredu, ja im to sredim – objasni mi ko je ona.

– Ja sam Katarina, nisi me ranije viđala pošto sam bila kod ćerke na selo.

– A.... – prekine je tresak vratima.

– Katarina izađi, moram da razgovaram sa Aidom – uđe Lav i istera ženu iz sobe. Koji bezobrazluk!

Kada Katarina izađe iz sobe, sedne pored mene na krevet, a ja se odmah pomerim.

– Imam predlog za tebe. Daću ti dva izbora, ti izaberi koji god hoćeš.

– Četrdeset dana bićeš moja. U svakom trenutku ću znati gde si, šta radiš i sve što želim da znam. Ići ćeš sa mnom na prijeme, zabave, možda neke misije. Ja ću ti za uzvrat dati sve potrebne, proverene informacije koje možeš da daš u javnost. Da nagovestim da su informacije velike i da bi s njima mogla da zadiviš svog šefa.

Pogledam u njega i zapitam se da li je on normalan? Verovatno nije.

– Ili? – upitam jer se nadam da je druga opcija bolja.

– Ili ću te ubiti – hladno odgovori.

Zaledila sam se. Ubiće me? Šta sad treba da radim? Da prihvatim da budem njegova marioneta ili da umrem? Da li mogu da ne izaberem ni jednu?

– Jel mogu da ne izaberem ni jednu? – usudim se da ga pitam.

Preseče me pogledom, što u prevodu znači veliko "Ne".

– Imaš dva sata da odlučiš, ako ne odlučiš za dva sata....odlučiću ja – pokvareno se nasmeje i izađe.