U okovima ubice

26. Deo

Aida

Tri meseca je prošlo. Nisam ga više ni videla ni čula. Ne znam gde je, šta radi. Ne znam ni da li ne živ. Onda, kada sam sama zapitam se da li sam pogrešila? Jesam li trebala da ga sasluša, da čujem šta on ima da kaže, a onda se setim da je spavao sa mojom majkom. Nikada ne bih mogla da pređem preko toga. Istina, nije znao da mi je majka, ali uvek bih mu to nabijala na nos.

– Donela sam nam kafu – pruža mi šoljicu i sedne preko puta mene.

– Agencija super napreduje, iskreno se nisam nadala – Lili kroz smeh kaže.

Pomoću informacija koje mi je Lav dao, uspela sam da se zaposlim, a onda sam otvorila svoju agenciju. Setim se kako nisam želela da ih uzmem, ali nije dozvolio. Rekao mi je : "To je tvoje, ti si meni pomogla i za uzvrat si dobila informacije".

– Kako si? – nasmeši mi se Lili. Nju sam ukrala od Ričarda, tačnije dala je otkaz da bi radila sa mnom. Ona sve zna. Sve sam joj ispričala i bila je uz mene.

– Dobro sam, ali nikako ne mogu da nađem svog oca. Nikakva informacija, ništa – pokušavam da ga nađem i da mu se izvinim. Kajem se što ga nisam slušala, ali nema ga nigde.

– Pronaći ćemo ga, budi strpljiva. Trebalo bi da odeš na jednu lokaciju, bila je pucnjava i neki udes. Sada sam saznala, jel možeš ti da odeš? – klimnem glavom i krenem.

– Jesmo spremni? – pitam svoj tim. Nema nas mnogo u celoj agenicije, svega desetoro, ali smo složni i agencija je verovatno, zato i napredovala.

– Uvek – kažu njih troje zajedno.

....

Kada dođemo na datoj lokaciji ugledamo nekoliko tela, mnogo krvi, dva automobila, policiju i hitnu pomoć.

Namestimo se i krenemo uživo da iznosimo informacije.

– Pre dvadeset minuta se dogodila pucnjava i udes. Prema sazanjima, sumnja se da se automobil marke BMW namerno zabio u automobil marke Audi. Još se ne zna da li se pucnjava desila od starane vozača koji se namerno zabio ili je ovo samo slučajnos. Obavestićemo vas čim budemo imali nekih novih informacija – završim i ukasimo uživo prenos.

Slučajno se okrenem i ugledam, ni manje ni više Lava i Simina kako stoje ispred vrata hitne pomoći. Da nisu njih napali? Bez razmišljanja krenem ka njima.

– Je.... – krenem da pitam da li su dobro, ali zastanem kada ugledam kako iz hitne izlazi neka devojka i jako zagrli Lava. Skamenim se. Zamenio me je. Šta si očekivala Aida? Sigurno neće tebe čekati. Krenem da se neprimetno povučem, ali me spazi Simi. Sranje. Nisam trebala ni da krenem prema njima.

– Aida! – Simi krene prema meni i zagrli me. Ono dvoje prestanu da se grle i usmere pogled prema na

– Šta ti radiš ovde? Da se nisi zadesila u ovom neredu? – odmakne se i skenira me, kada ugleda mikrofon u mojoj ruci počne da se smeje.

– Agenicija super napreduje, čestitam – zahvalim mu se i klimnem glavom. Ne gledam u Lava jer ne mogu.

– Aida – pozove me Lav i podignem glavu i pogledam ga.

– Mene nećeš da pozdraviš? – podigne obrvu i nasmeje se.

– Ćao – bezvoljno ga pozdravim.

– Ja sam Klara, drago mi je – moja zamenica mi pruži ruku. Izgleda prelepo.

– Aida – lažno se nasmešim.

– Ti si Simova devojka? – začuđeno je pogledam.

– Nisam, sada me izvinite, moram da krenem – pozdravim ih, okrenem se i odem.