U okovima ubice

16. Deo

Pogledam se još jednom u ogledalo i zadovoljno klimnem glavom. Na sebi imam dugu tamno zelenu haljinu koja ima izrez na levoj nozi i gola leđa. Kao što je rekao Simi, veoma je pristupačna. Ostalo je još dvadeset minuta do zabave, ali Lava nema. Verovatno čovek nije završio ono što je trebao da završi.

– Mogu li da uđem? – Lav pokuca na vrata.

– Da – odgovorim mu.

Uđe u sobu sav u crnom. Crno odelo, crna kravata, jedino bela košulja ublažava to crnilo.

– Moram ovo da ti zalepim na nogu, verovatno ti je objasnio Simi – pokaže mi na nož i mali pištolj.

– Dok si ti jebao, neko drugi je završao tvoje obaveze – tiho promucam. Počne glasno da se smeje. Izgleda da me je čuo.

Priđi mi polako, i klekne na pod. Pogledam ga upitno, a on mi pokaže na pištolj. Sednem na krevet, a on mi pomakne haljinu. O Bože! Opet moje prokleto srce ubrza. Uzima nož i zalepi ga za butinu prelazeći prstima preko nje.

– Jel gotovo? – nestrpljivo upitam.

– Jeste – odgovori i ustane. Kribliži se mom vratu, pa krene prstima prema njemu.
Uplašeno se odmaknem, na šta on stisne šaku.

– Bojiš me se? – nežno me upita. Klimnem glavom, a on odmakne glavom.

– Izvini, žao mi je – začudim se kada mi se izvini.

Izađemo iz hotela i ispred kola zateknemo sređenog Simija.

– Opaa – vikne kada nas ugleda.

– Niko neće posumnjati u nas – veselo vikne.

Sednemo u kola i krenemo.

– Ček, a šta je naš zadatak? – shvatim da ne znam šta treba da radim.

– Tvoj zadatak je da budeš lepa – nasmeši mi se Simi.

– Onda ste mogli da povedete plavušicu – kažem logično.

– Trebamo da ubijemo jednog čoveka tu – odgovori mi Lav.

Raširim oči na njega.

– Kako? – začuđeno ga pitam.

– Pištoljem, nožem, rukama – kroz smeh mi kaže Simi.

– Ozbiljna sam!

– Ti ćeš nam čuvati stražu, a mi ćemo ga ubiti – objasni mi Lav.