U okovima ubice

11. Deo

Lav

Malo se pretvorilo u sat, a sat u ponoć. Ređali smo piće za pićem, a ona je postala opuštenija. Više je govorila i gledala me je u oči, trebalo je da je odvedem kući i da joj ne dozvolim da toliko pije. Trebalo je, ali nisam to uradio.

Sedeo sam tu, u malom kafiću i pio zajedno sa njom. Znao sam, da se ovo nikada više neće ponoviti. Da me ona mrzi, boji me se.

Da ne treba da dozvolim sebi da se ovako opuštam, jer bi me sada ladno neko mogao likvidirati, ali večeras nisam veliki Lav Makarov, monstrum, ubica, večera sam samo običan čovek.

– Hejj, Zemlja zove Lava! Gde si odlutao? – Aida me prekida iz razmišljanja. Pogledam je, i izgleda....prelepo. Kosa joj je puštena, čupava je. Oči joj se cakle, a obrazi blago rumeni.

– Tu sam – nasmešim joj se.

– Oooo, pa on zna da se smeje! – vikne i počne glasno da se smeje.

– Polako, pašćeš – ustanem i prizdržim je da ne padne. Podigne glavu i prestane da se smeje.

– Misliš li da sam jadna? – tiho me upita.

– Ne pobogu, odakle ti to? – iznenađeno je pogledam. Šta joj se sad vrzma po glavi?

– Riđard me je danas izvređao pred svima rekavši da sam loš novinar i da sam ko zna kako završila fakultet – govori dok gleda u pod.

Moraću ja njega malo da posetim.

– Pusti ti njega. Bićeš ti odličan novinar, ti i sada jesi odličan novinar, ali te on mrzi iz nekih nepoznatih razloga – moraću da istražim zašto je mrzi.

– Hajde, idemo – platim račun i krenemo.
Sve vreme sam je držao pošto je nestabilna, i čim je sela u auto, zaspala je.
Brzo smo stigli i krenem da je budim, ali ne čuje me. Ne presostaje mi ništa osim da je uzmem u naručje.

Uzmem je u naručje i odnesem do svoje sobe. U onoj sobi gde je pre bila, preuređuje se. Sve miriše na farbu, ne mogu tamo da je ostavim da spava.

Polako je spustim na krevet i skronim odbegli pramen sa njenog čela. Sklonim ruku pošto je otvorila oči, ne želim pogrešno da me shvati. Okrenem se da odem u kancelariju da spavam, ali me zaustavi.

– Ostani – prošaputa.

Okrenem se i pogledam je. Samo večeras. Skinem sako, košulju, cipele i čarape pa legnem pored nje. Legne na mom ramenu i zagrli me, a ja obećam sebi da je ovo samo večeras.