U okovima ubice

22. Deo

Aida

Slučajno jako lupim vrata frižidera. Nadam se da nisam nikoga probudila, ali sam nervozna. Danas sam dala neke uslove Lavu, a on je izgledao nervozno kada sam ušla u kancelariju. Nešto ga muči, a ja zbog toga nisam mogla da spavam, pa sam sišla i uzela sladoled.

Sedim i jedem sladoled kada ugledam neku senku na vratima, uplašim se i glasno vrisnem.

– Ja sam, ne boj se – kaže Lav dok mi se približava. Lav bez majice. Prelepi Lav bez majice. O Bože, gorim.

– Umrla sam od straha! Zašto se tako šunjaš?

– Samo sam te posmatrao – slegne ramenima.

– Zašto ne spavaš? – smesti se pored mene i pogleda me. Ustvari, prži me pogledom. Spustim pogled i shvatim da na sebi imam samo šorc i majicu. Pročistim grlo i on vrati svoj pogled na moje oči.

– Nisam mogla.

– Ima li za mene malo sladoleda?

– Ti jedeš sladoled u dva sata posle ponoći? – počnem glasno da se smejem.

– Zašto je to tako čudno?

– Pa zar nećeš pokvariti liniju? Nikada te nisam video da jedeš nešto slatko.

– Jedem. Mnogo volim da jedem – nasmeje se. Usanem i donesem mu kašičicu.

Gledam i ga, pa čovek je pojeo skoro ceo porodičan sladoled!

– Zatvori usta, upašće ti vrabac – nežno mi zatvori usta i poljubi me. Nežan poljubac preraste u grub i ja se nađem u njegovom krilu. Sa usane spuša poljubac po poljubac niz vrat. Krenem da ga čupam za kosu, i on prestane da me ljubi.

– Hoćeš li da spavaš večeras pored mene? – odmakne se i namestio moj neposlušni pramen.

Klimnem glavom. Zajedno sa mnom u svom naručju ustane i povede nas u svoju sobu.

....

Ležim na njegovim grudima dok mi on mrsi kosu. Dođe mi misao da sam sada nalazim u okovima ubice i počnem da se smejem.
Lav me upitno pogleda, pa se podignem glavu i krenem da mu objasnim.

– Nalazim se u okovima ubice – namršti se i pogleda me jedan dug trenutak.

– Nikada nisam ubio nedužnu osobu.

Klimnem glavom, jer ne znam šta da kažem.

– Mogu li nešto da te pitam? – klimne glavom.

– Zašto si ubio onog tipa u šumi? – ne znam da sam smela to da ga pitam, ali sam pitala.

– Silovao mi je sestru zajedno sa tvojim dečkom – hladno mi kaže.

– Bivšim dečkom. Izvini ako sam pitala nešto što nisam smela – krenem da ustanem i odem u svoju sobu, ali me spreči tako što me je povukao i našla sam se na njemu.

– Pogledaj me – zatraži od mene pošto sam sputila glavu. Podignem glavu i on me poljubi u čelo.

– Izvini ti. Nisam navikao da pričam sa ženama o sebi, čak ne pričam ni o njima. Ne zanimaju me. Završim svoje potrebe i svako onda ide svojim putem. Nisi me ništa pogrešno pitala, samo ja nisam navikao.

Klimnem glavom i spustim je između njegovog vrata i ramnena.