U okovima ubice

8. Deo

Nakon potpisanog ugovora ja sam se vratila svojoj kući. Tačnije, bivšoj kući pošto sam našla sve svoje stvari ispred vrata sa porukom da ne mogu tu više da stanujem.

Bila sam toliko besna, razočarana i ljuta. Pa šta ako nisam platila kiriju za jedan mesec? Zar će se raspasti Svet? Da li su možda mislili na to da neko nema gde da ode?

Nisam mogla ništa da uradim osim da pokupim stvari i odnesem u svoj auto. Tu sam spavala sačekekavši ponedeljak da odem na posao. Nadala sam se da bar tamo nisam dobila otkaz, jer ako dobijem otkaz ja ne znam šta ću da radim.

U ponedeljak sređena, umorna i neispavana otišla sam na posao. Izgrlila sam se Lili i pričala. Postavljala mi je sto pitanja na koje sam joj dala odgovor. Lažan, naravno. Nisam mogla da rizikujem i kažem joj šta sam sve videla, da sam potpisala ugovori i sve ostalo.

Šta da su te informacije procurele i onda bi je Lav sigurno ubio.

Da ne dužim, dobila dam otkaz. Ričard me je ugledao kada je izašao sa sastanka i pred svima izvređao rekavši da ja nisam dostojna njegove agencije. Da mu ne treba tako loš novinar i da je velika mogućnost da sam završila fakultet ko zna kako.

Kada je to rekao, e onda sam krenula na njega da ga počupam. Sprečili su me u tome, ali mi je u šaci ostalo deo njegove kose.

Niko ne može da donosi u pitanje kako sam završila fakultet. Pa radila sam dva posla i sama sebe školovala, ali nema veze. Dokazaću ja njemu da sam dobar novinar. Kada mi Lav da te informacije, plus to što ću u međuvremenu kopati i ja, biće super.

Posle svega toga, nalazim se u nekom kafiću pijem toplu čokoladu i tražim posao. Već dva sata tako tražim, ali gde god pozovem ili je daleko ili imaju radnika.

Začujem škriptanje stolice, podignem glavu i ugledam Lava. Začudim se pošto ga nisam videla tri, četri dana. Pustio je bradu, i izgleda umorno.