U okovima ubice

29. Deo

– Rekla je da ti nisi moj otac – poraženo mu kažem.

– Znam – prizna mi. Raširim oči, pa on je znao da ja nisam njegovo dete, ali me je uprkos tome odgajio.

– Tvoj otac je...

– Ti si moj otac, ja drugog nemam – nasmešim mu se.

Pričali smo o svemu i svačemu. Upušteno je prepričavao moje anegdote iz detinjstava Lavu, pa su se zajedno smejali. Malo je pripretio Lavu da me ne povredi, a ovaj je na to rekao da mi nismo zajedno.

– Ne razumem. Zašto si me onda pronašao i doveo kod nje? Mislio sam da ste zajedno – zbunjeno ga pita.

– Gospodine Milane, tačno je da smo bili zajedno, ali smo prekinuli – nije hteo da oda zašto.

– Smem li da pitam zašto? – pogledam u Lava da vidim šta će sad na ovo da kaže.

– Zato što je vaša bivša žena napričala Aidi da sam spavao sa njom – opušteno kaže, a ja se zagrcnem vodom.

– Jesi li? – upita ga moj otac.

– Naravno da ne. Ona je radila kod mene, a ja nikada nisam pipnuo svoju radnicu – kaže, a ja se setim da mi je jednom prilikom neko rekao da se nikada ne petlja sa svojim zaposenima. Da li je moguće da sam pogrešila?

– Verujem ti, ali nemaš ništa od toga što ti ja verujem. Postaraj se da ona ima poverenje u tebe – ustane, potapša ga po ramenu i ode.

– Jesi li to uradio?

– Nisam. Kunem ti se svojom sestrom da je nikada nisam pipnuo – poraženo kaže.

– Verujem ti – kažem. Nekome ko je ubio čoveka koji je silovao njegovu sestru, mnogo znači njegova sestra. Gleda me u oči, znači da ne laže.

– Stvarno? – kroz smeh upita, a ja mu klimnem glavom. Ustane, podigne me sa stolice i poljubi. Čujem aplauz i zvižduk pa se odmaknem od njega.

– Udaj se za mene – iz jedanput izusti.

– Šta?

– Jeste da nemam prsten i da zaslužuješ bolje, ali hoćeš li se udati za mene?

– Zauvek u okovima ubice, na to misliš? – kroz smeh ga upitam. Klimns glavom.

– Da! Udaću se za tebe! – osmeh koji sam videla na njegovom licu je neopisiv, želim uvek da se smeje.