Život bez njega - Treća sezona priče "Ne zaboravi me" - Završena

Šesnaesta glava - Na kraju puta

Eloiz... Toliko pitanja mi se mota po glavi kada je reč o toj prelepoj hladoći koja me obuzima kada sam s njom. Istina je, Alison tvrdi kako sam totalno odlepio, ali ne ld zaljubljenosti i strasti, već želje da saznam šta je to tako tajno u vezi s njenim ocem i šta se desilo one noći kada smo se upoznali. Glava mi je puna stvari koje ne smem ni da pomislim, a tek da izgovorim naglas, ali ako sam u pravu... Ako sam u pravu naša organizacija bi mogla da prevaziđe onog šupka Maria koji sebi daje za pravo da preti mojoj porodici.

"O čemu razmišljaš?"

Vejn je seo pored mene savijajući levu nogu u kolenu, a nakon toga se naslonio na istu. Primetio sam crnu brojanicu i neobičnu tanku narukvicu na njegovom zglobu.

"O samozvanim 'popisnicima'. Šupku Mariu, Eloiz, Ingvild..."

Odgovorim pre nego što razmislim kakve bi koristi on imao od toga da sazna za moje probleme.

"I moji su imali problem sa tim imbecilom koga zoveš Mario..."

Napravi pauzu da bi izvadio paklicu cigara iz džepa trenerki pa mi pruži pre nego što i sebi izvuče jednu. Zbog nervoze prihvatim cigaru i osetim iznenadno isparavanje nervoze posle prvog dima.

"Ovo nije samo duvan, zar ne?"

"Tebra, čist kokain."

Ozbiljan pogled koji mu uputim ga natera na smeh nakon čega povuče dim i okrene glavu.

"Sprdam te. Samo znam gde da nađem dobar duvan."

"Laže. Krade ga od oca kad spava."

Luk nam se približi u tom trenutku i sedne s moje druge strane da bi otvorio limenku piva.

"Zaveži Luk."

Par minuta smo sedeli u tišini, a ja sam se koncentrisao na njihovu energiju. Koliko god da sam bio sumnjičav, kao njihov vođa moraću da ih otklonim i pronađem nam zajednički jezik.

"Znaš Mihajlo...zamišljao sam te drugačije."

Ponovo je Vejn prvi progovorio i strpljivo sačekao moj odgovor posle osmeha koji nisam mogao da zadržim.

"Ne čudi me."

"Ne želiš da znaš kako te je zamišljao? Meni je slikovito objasnio!"

Luk iskoristi priliku da iskezi svoje zube i samo mi dokaže da mišljenje uopšte nije bilo lepo.

"Uštogljen, zauzet, strog, mrkog pogleda i nabildovan."

"Koliko sam te razočarao?"

Odgovorim nesvesno buljeći u Alison koja nije skidala pogled sa beskorisne "mape".

"Uopšte nisi. Obradovao sam se. Zaista si slika i prilika svog oca. Ali mislio sam da ličiš bar karakterom na Šef...Ingvild."

"Jer je ona jakog temperamenta, slabih živaca i ukokala je devojku pred našim očima. Bez uvrede Mihajlo."

Luk doda, ali nepotrebno jer sam se već smejao zamišljajući siluetu svoje majke.

"Rekao si da te muče svi oni ljudi..."

"Zaboravi."

Preduhitrim ga pre nego što pokuša da mi olakša, ali svejedno nastavi ne obazirući se na mene.

"Taj Mario...maltretirao je moje roditelje, pomenuo sam ti to malopre."

"Da?"

"Ono što nisam rekao je da ih je proganjao zbog otkupa Crnog feniksa."

"Crni feniks?"

Zbunjeno se okrenem ka njemu prisećajući se imena organizacije s kojom se naša ujedinila.

"Crni feniks je projekat mojih roditelja koji je upalio. Na kraju smo se popeli do vrha i pretnje su počele da pristižu. Da ne dužim, ljudi koje smo imali, planovi koje smo pravili i ime organizacije se stopilo s Krvnicima. Organizacijom u kojoj smo sada."

Pogled koji sam uputio Vejnu je bio pun zbunjenosti sa dozom saosećanja. Toliko truda njegovih roditelja je propalo, ali ono što je ostalo moja majka...ne, moj deda je spasio.

"Preimenovana - ili bolje da kažem preporođena organizacija - uopšte ne liči na ono što je bila kada je Rut bio na čelu."

"Tad je iole imao pameti."

Izgovorim i trenutak kasnije začujem gromoglasan smeh od dva klipana pored sebe.

"Šta mu je značio poligon i ono sranje s jabukama...čime već..."

"Ako ste siti svojih priča o doživljajima mačka Toše bilo bi bolje da krenemo. Radan je nervozan, Maja i Sajmon se svađaju oko upravljanja a meni treba neko ko će dešifrovati ovo."

Alison se nađe pred Vejnom koji joj istog trenutka otme mapu da bi pogledao poleđinu išaranu raznim flomasterima. Ko je dao deci da se igraju opremom za zadatke?

"Nisi se zagledala u poleđinu Alison. Piše da mapa ne vredi ničemu i da samo treba da izađemo iz Berlina, nađemo neku ruševinu od kuće i ćelavog lika sa slike."

Poprilično ozbiljan zgužva mapu i baci je u Alisonine ruke, a ona se kao poparena trgne i gađa ga u glavu njom.

"Ne seri Vejn."

"Ozbiljan sam! Evo ti pogledaj!"

Pruži mi hrapavo parče papira koje ispravim te pogledam u donji desni ugao u kome je bilo našvrljano nekoliko reči. Prepoznao sam Hugoov rukopis i tako shvatio da nas je bespotrebno nervirao mapom.

"Istina je. Bilo bi bolje da krenemo i završimo s ovim što pre."

Već se skroz smrklo dok smo našli svoj, takoreći izlaz, iz Berlina. Završili smo na krivudavom i truckavom putu, gladni, nervozni i iscrpljeni.

"Na ovo su mislili kad su rekli da je palata?"

"Majo, rekli su ruševina, ne palata."

Luk prekrsti ruke preko prsa te priđe niskoj rđavoj ogradi koja je pretila da se sruši svakog časa.

"Svakako sam očekivala bolje. Naša ruševina izgleda daleko bolje od ovoga."

"Izgleda da nije na nama da sudimo o...kući. Osim toga previše sam umoran da razmišljam. Mihajlo?"

Svi su gledali mene kao da su čekali reč, signal da odemo ili ostanemo, a ja sam krenuo prvi i otvorio slabašna vrata kapije. Krhki, rekao bih šezdesetogodišnji, čovek je izašao iz stare zgrade kada nas je uočio.

"Zdravo! Ingvild mi je rekla da ćete se pojaviti uskoro! Ja sam Trenton, najmlađi sam ovde i poslat da vas dočekam! Dobrodošli! Drago nam je što ste došli!"

Čovek je delovao ushićeno što nas vidi. Da nije delovao slabo verovatno bi trčao oko nas.

"Je li on to rekao da je najmlađi?"

"A kako onda izgledaju stariji?"

"Jesmo li poslati da čuvamo te...starije...ljude?"

Samo su bili neki od komentara moje prepredene ekipe. Međutim ne znamo za šta je optužen taj keltoš koga treba da nađemo.

"Trentone, molim te pokaži nam naše sobe. Umorni smo od puta. U toku dana ćemo popričati o našem zadatku ovde."

"Naravno! Svakako! Krenite za mnom!"

"A vi prestanite da se žalite inače ćete spavati u kombiju."

Dodam nakon što primetim kako usput kukaju o noćnoj mori kao boravku ovde.

"Neka naša misija zvanično počne."

Zdravo ponovo! 😅
Pošto je ovo sada jedina priča koju pišem planiram da joj se posvetim mnogo više nego ranije. Imam velike planove za ovo, ne planiram da zbrzam i želim da uživate u čitanju. Ako ste još uvek sa mnom bilo bi mi drago da vam saopštim da imam još dve ili čak tri priče unapred smišljene za Wattpad i samo čekaju da budu objavljene! ❤️