Život bez njega - Treća sezona priče "Ne zaboravi me" - Završena

Sedma glava - Miloš

H:Dobro da si došla, Mihajlo ima par pitanja za tebe...

Olakšavajuće kaže pa pogledam u stranu. Mama se blago smešila gledajući u nas dvojicu.

I:Kako je prošao prvi dan?

Klimnem glavom i njen osmeh nestane. Hugo se počeše po glavi pa ustane sa haube kamiona.

H:Ostaviću vas malo same...

Ingvild zauzima njegovo mesto na haubi.

I:Bila sam u teretani malopre... Viktorija i David te hvale.

Po ovo klimam glavom i igram se s prstima.

I:Znam kako je kada te ne prihvataju.

Započne temu pa je pogledam. Znam da je rekla da će doći da me gleda, međutim nervozan sam čak i sada kada ništa ne radim.

I:Bila sam okrutna prema svemu i svakome. Niko nije smeo da mi priđe, a svi su hteli.

Ja:Rekao je Hugo... Kakvi ste bili ti i tata kad ste ušli u organizaciju?

Upitam na šta se ona zbunjeno nasmeje.

Ingvild POV

Uputim mu zbunjen osmeh nakon čega počnem da se prisećam Miloševog dolaska u organizaciju.

Tada nisam imala poverenja ni u koga, pa ni u Huga. Novi član bi mi predstavljao dodatno više posla i bio bi smetnja, obzirom na to da sam ja bila čelo ekipe morala sam da mu pokazujem kako i šta treba da radi. Upoznavanje sa okolinom,vožnja, ogovaranja na njegova pitanja...sve mi je predstavljalo preveliku smetnju.

*FLASHBACK*

Ja:Zašto ja?

Iako znam odgovor na ovo ipak postavljam pitanje i nerado preuzimam novog člana.

Š:Potrudi se da mu sve lepo objasniš, ne želim greške...

Zalupim vratima bez želje da slušam Šefovo gunđanje.

M:Ja sam Miloš. Miloš Petrović.

Već me nervira, a samo se predstavio.

Ja:Da, čula sam...

Odgovaram nezainteresovano pa nastavljam da hodam ka izlazu iz ruševine.

M:Mogla si da mi kažeš svoje ime.

Izvija usne u osmeh koji bi trebalo da me očara, ali samo otvaram vrata kamiona i ulazim unutra.

Dolazi na suvozačevo mesto i smešta se. Još uvek me gleda...

M:Sviđa mi se tvoja nezainteresovanost. Želim da te zainteresujem, kako to da uradim?

Ja:Zainteresuj se za okolinu jer ti je neću pokazivati dva puta...i da, ne pitaj glupa pitanja. Ništa u vezi mene ne bi trebalo da te se tiče. Radi svoj posao.

M:Je li?

Izdiže obrve i nastavlja se sa mnom. U momentu kontrola nad kamionom popusti te skrenemo s puta pa budem primorana da naglo zakočim.

Iznervirana smehom s moje desne strane krenem pesnicom ka Miloševom licu, ali mi on zadrži zglob. Nisam to očekivala obzirom na to da se smejao zatvorenih očiju, i da nije video šta radim.

Okreme se telom ka meni dok sam se opirala da se istrgnem, prestane da se smeje i naglo me povuče ka sebi. Naša lica su delila svega dva centimetra, a dahovi su nam se nesrazmerno mešali. Moj ubrzan ritam disanja s njegovim normalnim. Ponovo se pojavi šmekerski osmeh i rupice u obrazima koje nisu mogle da se ne primete.