Život bez njega - Treća sezona priče "Ne zaboravi me" - Završena

Prva glava - Mama

*17 godina kasnije - Mihajlov rođendan*

Moj POV

Ja:Ne misliš valjda da ću da sedim ovde i slušam kako mi vređaju oca?!

Vikao sam na majku ponovo. Znam koliko joj teško pada priča o ocu, ali ne mogu da se kontrolišem sada kada znam da će na moj rođendan doći ljudi sa kojima ona sarađuje, a koji njega nisu baš gotivili.

I:Biće onako kako želim da bude. Sad ćeš da sedneš i da čekaš da gosti dođu.

Ingvild, moja majka, žena koja je ceo život dobijala ono što želi. Neki bi pomislili da je bila tatino razmaženo derište, ali naprotiv, sama se trudila da ispuni svoje ciljeve i zadovolji organizaciju koju je vodila. Često se svađala, mogao bih čak reći i da je ratovala s mojim ocem oko glavne reči. I uvek je pobeđivala. Nikada nisam voleo da slušam naredbe, pa makar dolazile od nje. Zavidim joj na autoritetu koji ima nad članovima svog tima, i organkzacijom, ali ja sam nešto drugo. Ja sam njen sin, osoba koja joj uvek kontrira, i zbog koje se često stresira. Ali je najviše volim, čak joj se i divim, ponosan sam jer sam njen sin, samo što joj neću to reći u skorije vreme, bar ne dok ne popusti.

Ja:Realno gledano, ovo je moj rođendan. Biću ovde ako ja to poželim.

Sarkastično sam se nasmejao i pokazao rukama na prostor ispred sebe. Iza moje majke su stajali njeni prijatelji, mogao bih reći da je to naša porodica, pored dede i babe Vesele.

Ja:Ali ja ne želim da budem ovde. I ne možeš da me nateraš da ostanem.

I:Nemojmo o tome šta ja ne mogu...

Samouvereno kaže, dok ja postajem sve nervozniji. U momentu stegnem pesnicu i stisnem zube pokušavajući da ne kažem ništa što bi je razbesnelo, ili još gore, rastužilo...

H:Dođi ovamo. Misliš da bismo mi dozvolili da taj seronja kaže nešto protiv Miloša? Gadno se varaš mali...

Ujak Hugo me natera da izvijem kut usne u stranu i onda pogledam kevu direktno u oči, pa mi osmeh spadne.

I:Zašto misliš da bih ja to dozvolila?

Ja:Ne znam. Uvek si puna sebe, i misliš da sve uvek može da bude po tvom. Kad shvatiš da je drugačije kolješ sve žive.

Slegnem ramenima i osetim njenu ruku na svom ramenu. Toplina koju tog momenta osetim me ispuni. Neki bi rekli da preterujem ali...za svojih sedamnaest godina, koliko sada imam, mogu da kažem da je ova žena izdržala sve. Iako nekad nije imala vremena za mene, znam da je radila do kasno, išla na bezbroj opasnih zadataka, bila ranjena i u teškom stanju mnogo puta, samo da bi mene nahranila,da bih se ja osećao dobro. Nikad mi nije dala da idem sa njom na misije, bio sam siguran da želi da me drži podalje od svega toga, iako sam ja samo želeo da provedemo vreme zajedno. Uvek je bila zauzeta. To je ono što mi je najviše smetalo. I jedina komunikacija koju smo na kraju dana imali je svađa. Svađao sam se s njom samo da bi obratila pažnju na mene. Cepao bih joj papire i prolivao joj kafu po njima da bi se ljutila, lomio vaze, i neke skupocene činije, sve to samo da bi bila tu.

G: ...i bez obzira na to sve, mi smo uvek bili tu za Ingvild i Miloša.

Osetim se glupavo jer nisam slušao šta mi je Goran pričao, te pogledam u mamu koja sedi za stolom.

I:Zauzmite svoja mesta, uskoro će stići.

Ispije gutljaj žestine, te me pogleda kao da zna o čemu sam razmišljao.
Prvi put sam probao vinjak sa sedam, iz njene čaše, na slavlju. I dan danas se sećam kako me je pazila kad su mi se upalile uši. Imao sam visoku temperaturu.

"Ličiš na oca kad si ljut."
"Takav ti je bio i otac, imate istu narav."
"Voleo je da me nervira isto koliko i ti sad."
"Pored toga što sam htela da budeš muško, takođe mi je želja bila da budeš tamnokos na mene. A plav si, zbog toga me je Miloš najviše zajebavao."

Sećam se kako me je poredila sa njim, te vidim kako se svi okupljaju oko velikog dugog stola u trpezariji i sedaju na svoja mesta ostavljajući meni pogled na polupraznu halu gde smo iščekivali neželjene goste. Krenem sporim korakom ka svom mestu sa rukama u džepovima i primetim Bojanov, kao i osmeh svih prisutnih.

N:Poslušni smo?

Natalija dobaci, pa shvatim zašto mi to govori, i zašto me tako gleda.

"Trebalo bi da se odaljiš od Natalije. Sada si dovoljno star da počne da te gleda malo...drugačije. I ako to Ingvild primeti ona će ostati bez glave."

Pogledam Huga upitno, pa shvatim da priča o Natalijinim užasno velikim seksualnim željama.

"Shvatio si. Dakle, drži se dalje od te nesreće."

Hugoove reči mi prođu kroz glavu i odmah skrenem pogled sa Natalije.

X:Miloševa kopija.

X1:Da li je nadrkan kao on?

X2:Siguran sam da ne da na majku isto koliko i Miloš. Dok je bio živ naravno.

Čujem glasove iza sebe i shvatim da su naši neželjeni gosti stigli. Stegnem vilicu i pogledam u mamu koja je ustala i nabacila kiseo osmeh. Biće napeto. I zabavno.

/Misljenje? Sledeći deo će biti naporan a ja ne mogu da se zaustavim kad počnem da pišem 😂😂😂 Kako vam se čini priča za sad!