Život bez njega - Treća sezona priče "Ne zaboravi me" - Završena

Dvadeset šesta glava - Otkriveni

"Vi ostanite ovde, Luk će da osposobi vozilo ovim...improvizovanim ključem, a onda krećemo."

Sajmon i Luk su potrčali prema kamionetu i mogu da se zakunem da ga je Sajmon pomazio, a da nismo krenuli na neodobrenu, čitaj ilegalnu misiju možda bih i imao vremena to da prokomentarišem.

"Je li iko od vas ikada bio ranjen?"

Iznenada Vejn postavi pitanje naslonjen na drvo u hladu.

"Tri metka koja su mi zadala ožiljke za ceo život."

Alison cinično uzvrati Vejnu koji odmah pogleda u njeno rame.

"U takvim situacijama počneš da razmišljaš o udobnosti zelene trave, mirisu drveta, boji neba i svežini vazduha."

Alison nastavi s pričom, ali Vejn nam priđe i prekine je.

"Zato što... - šta, Alison? Zato što će tvoje mrtvo telo gledati u kovčeg, udisati miris drveta koji truli i osećati crve koji ti nagrižu telo? Tvoja slezina je otišla. Rame su ti ušili. Okej. Meni su pucali u srce. Pogledaj, baš ovde."

Zadigne majicu pa ugledamo veliki ožiljak preko leve strane.

"Očigledno su promašili, mislite? Jesu. Jer sam se borio da preživim. A ti, Alison...ti si umrla kad su ti izvadili slezinu i metak iz ramena."

"Koja je poenta ovoga, molim vas?"

Radan postavi razumno pitanje nakon čega mu Vejn uputi ubistveni pogled. Isključio sam se na kratko razmišljajući o Alison i Vejnu. Kako se znaju? Kako znaju o povredama ovog drugog?

"Poenta je da naši ožiljci i moguća smrt u prošlosti neće biti ništa u poređenju sa patnjom koju će nam Ingvild prirediti kad shvati da nismo ispoštovali njenu odluku."

"Pokušavaš li da me obeshrabriš i odvratiš od ovoga? Mogao si to da uradiš juče kada sam ti rekao za svoj plan."

Oglasim se hrapavim tonom dajući mu do znanja da hoda po trnju.

"Mi smo tim. Neću se povući, ali moja je obaveza da te upozorim da ako tebi leti glava mi ćemo se baciti ispred mača. Svaki put."

"Prestanite sa prepirkama. Pokrenuli su nešto."

Sebastijan obavesti dok se namršteni Sajmon približavao. Luk sedi na suvozačevom mestu nepoznatog pikapa što znači...

"Spremite se."

Izgovorim pa se okupimo u krug da bi videli koga još ima.

"Ako se usudiš da me upucaš, mali, polomiću ti obe noge."

Uprkos pretnji prepoznam Goranov glas pa se okrenem dok prilazi.

"Nećeš nas sprečiti."

"Upravo sprečavamo da napravite najveću glupost ikad mali. Budi zahvalan."

"Nije jedini koji je došao."

Dajana se oglasi, pa iz pikapa na vozačevoj strani izađe Hugo.

"S obzirom da nekom moram da poverim pikap neka to bude Vejn. On je najodgovorniji među vama. Bez uvrede Seb."

"Kakva je ovo šala? Pokušavaš da nas zadržiš? Ako pokušaš ja ću..."

"Tri puta sam jači od tebe Mihajlo. Pazi šta ćeš reći."

"Možda, ali vas je dvojica, a nas četiri puta više."

"Mogu da ti slomim vrat Radane. Jednom rukom."

Goran osiljeno istegne zglob zbog čega Hugo počne da tapše kao znak za mir.

"Dosta sa pretnjama. Iako nas dvoje možemo da vas naglavačke odvučemo do kuće nismo došli to da uradimo. Došli smo da vam pomognemo. Ako uzmete vaš kamion - organizacija će vas zaustaviti na trećem skretanju, vratiti i ubiti Boga u vama. Ako uzmete pikap koji je stigao jutros po mojoj hitnoj narudžbini i čiju sam potvrdu o kupovini kao i sve podatke spalio veće su šanse da odete malo dalje."

Nasmejano klimne glavom pa se okrenem ka Goranu koji je namignuo.

"Znači pomoć. I idemo nas osmoro."

Sumnjičavo podignem obrvu, a Hugo izvije kut usne u osmeh.

"Ne ložite se."

Sebastijan veselog osmeha dobaci opasku na koju se Alison nadoveže.

"Znali smo da postoji caka."

"Dajem vam Fionu, Bojana i Gorana. Sad vas je jedanaestorona zadatku. Bojan i Fiona očigledno očekuju da ih pokupite kod kuće, tako da ću zamoliti za složnu misiju ovaj put. Drugi zadatak vam je i idete na nešto jako opasno. Njih troje su savršeni za ubistvene zadatke. Imam samo jedan zahtev: Nemojte da umrete."

"U čemu je stvar? Zašto nas je tako olako pustio? Zna da nisam budala, ali nisam postavljao pitanja jer je bilo prekasno za to..."

Razmišljam na suvozačevom mestu nimalo srećan što sedim pored Vejna. Zapravo nimalo srećan zbog pitanja koje me steže i koje ima veze s Alison.

"Ispljuni."

Pogledam ga a onda vidim da je 100% koncentrisan na put. Steže volan.

"Šta da pitam?"

"Ono što želiš Mihajlo. Ispljuni i poštedi nas obojicu neprijatne tišine."

"Kako si zaradio ožiljak?"

"Našao sam se na pogrešnom mestu u pogrešnom trenutku. Oboje znamo da to nije pravo pitanje."

"Alison."

Pogledao sam ga očekujući da njeno ime izazove neku reakciju u njemu, ali ništa.

"Šta sa Alison?"

"Kako znaš za njene ožiljke?"

"Dugo smo se družili. Najbolji prijatelji, učinili bi sve jedno za drugo i onda se tu nađe greška koju je teško popraviti. Ako ne znaš kako to ide saznaćeš kad Ingvild shvati da su je najbolji prijatelji, da ju je njen tim zajebao."

Ingvild POV

"Pozovi mi Mihajla. Imam specijalnu misiju za njih. Radi se o skupljanju đubreta i pomaganju na trening stazi."

Nasmejem se podrugljivo znajući da će ga to isterati iz takta. Posebno kada shvati da ga zadržavam zbog jučerašnjeg ispada. Žao mi je ali ne smem da rizikujem da krene za Dilanom. Kada budemo bili spremni rado ću da ispalim metak u srce tom podlom izdajniku.

"Hugo gde je Mihajlo? Rekla sam čuvaru da ga obavesti da želim da dođe."

"Imamo problem."

Smrknuto ispustim olovku pa prekrstim ruke i smestim se u stolicu.

"Da vidimo. Početnička ekipa od šest članova i dva člana na trećem nivou je krenula na zadatak koji uključuje Barbarossu, inače organizaciju koja mi je ubila muža i odvukla njegovo telo dok smo mislili da smo ih pobli. Pričamo o njihovom vođi koji bi dao sve svoje bogatstvo samo da me vidi mrtvu, još više da mi vidi izraz lica dok bude ubijao mog sina. Da li sam dobro razumela Hugo?"

"To je uglavnom to."

"Uglavnom."

Klimam glavom i ustajem iz pokretne stolice pa uzimam dva pištolja iz svoje fioke. Krećem ka vratima i vidim Huga da kreće za mnom.

"Gde ćeš ti?"

"Za tobom, zar nije očigledno?"

"Upozori Mihajla da dolazim. Navikao si da prelaziš preko mojih zabrana."

Ispalila sam metak u njegovu nogu i slušala bolne uzvike sve dok nisam sišla niz stepenice...

Nastavak je napisan još odavno, kasnim zbog porodičnih problema pa se nadam da mi opraštate i čitate i dalje 💛