Život bez njega - Treća sezona priče "Ne zaboravi me" - Završena

Dvadeset peta glava - Tim

"Gde je moja ćerka?! Ingvild?!"

Jedva sam potisnuo bes zbog toga što je razvalio otključana vrata, a sada treba da se ponašam kao da je sve u redu.

Mogu to.

"Miloš je imao običaj da stvari rešava grubim putem. Imgvild da iskoreni problem. Ti budi nešto drugačije."

"Mario? Rekao sam ljudima da te puste ali da sam znao da ćeš tako burno da reaguješ..."

Držim čašu konjaka u ruci i prolazim pored njega da bih seo u kožnu fotelju.

"Gde je Mia? Ne igraj se sa mnom."

"Prvo - ne preti mi. Drugo - ovo je moja kuća. Treće - Ingvild se neće udati za tebe."

Cinično se osmehnuo.

"Ne možeš da osporavaš odluku veća."

"Ne ali ti možeš. Mislim ako voliš svoju ćerku. Ako ne, uvek mogu da kažem Hugu da odvede dragu Eloiz pod mač."

Sam Bog zna koliko sam to hteo da kažem.

"Kako da znam da ćeš mi je predati nakon što obavim formalnosti?"

"Ja sam sin svoje majke."

Uspelo je. Dva sata, dva čoveka, tri-četiri mrka pogleda i potpis. Naša organizacija je sada samostalna. I šefovi svega toga su deda i Ingvild. Imam sreće što ona i dalje radi u kancelariji.

"Dobro. Završio sam ovde. Gde je Mia?"

"Pođi sa mnom."

Doveo sam ga do obližnjeg skladišta za buradi ulja. Mia je kao vezana životinja sedela u ćošku dok je Bojan nije oslobodio. Mario je krenuo ispred da je dočeka, ali bio sam brži. Uhvatio sam je za vrat i stegnuo vadeći džepni nož.

"Ne! Uradio sam šta si tražio! Trebalo je da ispuniš dogovor! Rekao si da si sin svog oca! Petrović je uvek..."

"Ma daj... Znaš li ti za žrtvu mog oca koja je preživela?"

I kada sam krenuo ka njenom vratu Mario je počeo da priča jezikom koji želim da čujem.

"Znam gde je ubica tvog oca."

Ingvild POV

Poslednji formular i idem kući...

Kucanje na vratima.

"Pola tri je ujutru. Bilo bi bolje da je nešto važno."

Vrata su se otvorila i kroz njih je ušao Mihajlo blatnjavih cipela u odelu.

"Jesi li upravo zakopao telo?"

"Želim da me pošaljete na misiju."

"Mihajlo od svih zahteva ovaj je najgori. Zadaci koje organizacija dobija prvo idu kroz ruke veća a znaš da ja..."

"Mi smo sada samostalna organizacija. Veće nam je Rut koji je upravo saznao da nam je Mario odbijao 25% zadataka i dodeljivao ih ostalim firmama. Osim toga ne želim na bilo kakav zadatak."

Kao da me nije ostavio dovoljno zatečenu, na sto mi je ostavio papir sa mnogo informacija.

Zadatak: Uhvatiti Džeka Houstona

Organizacija: Barbarossa

Tim: Tim Dilana, Vrane i specijalci

Lokacija na kojoj je meta viđena poslednji put: Mill Street, Mühlenstrasse, Galerija East Side

Rok isporuke: Dva meseca

Pogled mi se zamračio na sam pogled na Dilanovo ime, stegla sam papir.

"Želiš da te pošaljem na misiju na koju šalju specijalce kao podršku i tim koji je bio dovoljno jak da onesposobi centralu tokom najgoreg zadatka - ubijanja prethodnog vođe Barbarosse, da li sam dobro razumela?"

"Ne podcenjuj me."

Osećam da mu se vilica peni, ali kad pomislim šta sve može da mu se desi...

"Izlazi napolje Mihajlo."

"Ingvild..."

"NAPOLJE!"

Mihajlo POV

Mogu to da izvedem. Previše je rano da odustanem od...

Misao mi prekine vika i lomljava u Ingvildinoj kancelariji, a potom otvori vrata da bi joj se pogled ukrstio s mojim.

"Profesionalce treba da pobedi jedan bednik koji dupe ne može da obriše kako treba je li?!"

Bes mi proključa i odjednom čujem sebe kako penim.

"Prestani da me gledaš kao dete! Ne znaš ništa o meni! Nikad nisi bila tu da gledaš kako sazrevam! Ne možeš da znaš kakvi su mi planovi ako ne želiš da me saslušaš!"

"Nisam nikad bila tu jer nisam želela da mi postaviš pitanje na koje ne mogu da odgovorim. Pitao si Huga, pitao si Fionu, ma nema koga nisi. Ne mogu da dopustim da pitaš mene. Zašto sam odsutna, gde ti je otac, zašto se ne igram s tobom, zašto te teram, zašto ti uvek zaboravim rođendan..."

"Sada ću da slušam patetične izgovore o tome kako me nisi želela? Znam to i sam, ne ukopavaj se dublje. Ne pravi se da ti je stalo sad kad meni nije. Imaš pravo na mene samo kao na člana organizacije - koji te je usput spasio velike bede večeras. I usput... Umela si da se žališ kako te majka nije želela i kako je uvek volela Viktoriju, kako te je mrzela... Pa pogodi šta? Ja se osećam kao ti kada ti je majka još nešto značila."

"Hajde mali... Zašto smo ovde?"

Okupio sam tim u zajedničkoj kući i seli smo u kuhinju da im objasnim situaciju do tančina. Učinilo mi se da sam video ponos u Vejnovim očima.

"Krvnik je sada samostalna organizacija zahvaljujući tebi. Zašto ne uživaš u pobedi?"

"Jer sam od Maria izvukao informacije o ubici mog oca. Znam gde se nalazi osoba koju sada njegov tim traži. Trebala bi mi pomoć."

Svi do jedne osobe u prostoriji, uključujući i Radana su se uozbiljili.

"Kada krećemo?"

Prvi je Luk upitao.

"Čim pridobijem dvoje koji su na višem nivou od nas."

U tom trenutku su se ulazna vrata sa treskom zatvorila, moja ekipa je zauzela odbrambeni stav i kroz kuhinjska vrata je ušla prvo Dajana pa Sebastijan.

"Jesi li skrenuo s uma?!"

Maja se ukopala u mestu videvši Sebastijana zbog čega se ovaj nacerio.

"Računaj na mene."

"Mihajlo dok objasniš plan prijateljima ja bih otišao s Vejnom da isplaniram krađu našeg kamioneta iz garaže organizacije."

Klimnuo sam glavom na Sajmonov predlog, a kada sam počeo da pričam nastao je tajac.

"Nadam se da znate šta radite jer ako nas uhvate..."

"To znači da pristajete?"

"Kad smo te odbili, mali?"

Dajana me potapka po glavi zbog čega pogledam u ekipu iza sebe. Sajmon je samouveren što se tiče plana. Imam poverenja u njih.

"Vi ste svi pristali bez pogovora i osude na sve što sam rekao. To nema veze s tim što sam njen sin, zar ne?"

"Tako si nepoverljiv i nesiguran Petroviću."

Radan je puhnuo iznervirano, a onda se oglasila i Alison, konačno.

"Mi smo tim. Možda ne složan, ali učimo da postanemo."

Uh ovo je jedno čudno leto postalo. Kako se snalazite? Kakvo je vreme kod vas? Odlučila sam da postanem malo odgovornija i uskladim vreme tako da očekujte nastavak svake nedelje. Imam velike planove za sledeću priču, ali ne želim da zbrzam ovu! 💛